набити

Serbo-Croatian

Etymology

на- +‎ бити

Pronunciation

• IPA: /nǎbiti/
• Hyphenation: на‧би‧ти

Verb

на̀бити (Latin spelling nàbiti) pf.

1. (transitive) to force down into, cram, stuff, pack compactly
2. (transitive) to forcibly close, place in or on sth

   набити на колац — to impale

3. (transitive) to load, charge (weapon)
4. (transitive) to kick (ball in sports)

Conjugation

Conjugation of набити

Infinitive: набити		Present verbal adverb: -		Past verbal adverb: на̀бӣвши		Verbal noun: -
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		набијем	набијеш	набије	набијемо	набијете	набију
Future	Future I	набит ћу1 набићу	набит ћеш1 набићеш	набит ће1 набиће	набит ћемо1 набићемо	набит ћете1 набићете	набит ће1 набиће
	Future II	будем набио2	будеш набио2	буде набио2	будемо набили2	будете набили2	буду набили2
Past	Perfect	набио2 сам	набио2 си	набио2 je	набили2 смо	набили2 сте	набили2 су
	Pluperfect	био сам набио2	био си набио2	био је набио2	били смо набили2	били сте набили2	били су набили2
	Aorist	набих	наби	наби	набисмо	набисте	набише
Conditional I		набио2 бих	набио2 би	набио2 би	набили2 бисмо	набили2 бисте	набили2 би
Conditional II		био бих набио2	био би набио2	био би набио2	били бисмо набили2	били бисте набили2	били би набили2
Imperative		-	набиј	-	набијмо	набијте	-
Active past participle		набио m / набила f / набило n			набили m / набиле f / набила n
Passive past participle		набијен / набит m / набијена / набита f / набијено / набито n			набијени / набити m / набијене / набите f / набијена / набита n
1   Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively.

Related terms

• наби́јати impf.