наречје
Definition from Wiktionary, the free dictionary
Contents |
Serbo-Croatian [edit]
Alternative forms [edit]
- (Ijekavian): на́рјечје
Pronunciation [edit]
- IPA: /nǎːretʃje/
- Hyphenation: на‧ре‧чје
Noun [edit]
на́речје n (Latin spelling nárečje)
Declension [edit]
declension of наречје
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | на́речје | наречја |
| genitive | наречја | наречја |
| dative | наречју | наречјима |
| accusative | наречје | наречја |
| vocative | наречје | наречја |
| locative | наречју | наречјима |
| instrumental | наречјем | наречјима |
