учити

Serbo-Croatian

From Proto-Slavic

Pronunciation

• IPA: /ǔtʃiti/
• Hyphenation: у‧чи‧ти

Verb

у̀чити (Latin spelling ùčiti) impf.

1. (transitive, intransitive) to teach, instruct, educate
2. (intransitive) to learn, study

Conjugation

Conjugation of учити

Infinitive: учити		Present verbal adverb: у̀че̄ћи		Past verbal adverb: -		Verbal noun: у̀че̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		учим	учиш	учи	учимо	учите	уче
Future	Future I	учит ћу1 учићу	учит ћеш1 учићеш	учит ће1 учиће	учит ћемо1 учићемо	учит ћете1 учићете	учит ће1 учиће
	Future II	будем учио2	будеш учио2	буде учио2	будемо учили2	будете учили2	буду учили2
Past	Perfect	учио2 сам	учио2 си	учио2 je	учили2 смо	учили2 сте	учили2 су
	Pluperfect	био сам учио2	био си учио2	био је учио2	били смо учили2	били сте учили2	били су учили2
	Imperfect	учах	учаше	учаше	учасмо	участе	учаху
Conditional I		учио2 бих	учио2 би	учио2 би	учили2 бисмо	учили2 бисте	учили2 би
Conditional II		био бих учио2	био би учио2	био би учио2	били бисмо учили2	били бисте учили2	били би учили2
Imperative		-	учи	-	учимо	учите	-
Active past participle		учио m / учила f / учило n			учили m / училе f / учила n
Passive past participle		учен m / учена f / учено n			учени m / учене f / учена n
1   Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively.

Derived terms

изу̀чити нау̀чити оду̀чити поду̀чити

поу̀чити приу̀чити проу̀чити