ковати

From Wiktionary, the free dictionary
Jump to navigation Jump to search

Old Church Slavonic[edit]

ковати

Etymology[edit]

From Proto-Slavic *kovati.

Verb[edit]

ковати • (kovati) impf

  1. to forge
    • from Vita Methodii, 1000400-1000420:
      Моравлѧне ѡчющьше Нѣмьчьскꙑꙗ попꙑ, иже живѧахоу въ нихъ, не приꙗюще имъ, нъ ковъ коующе на нѧ, изгънаша вьсѧ.
      Moravlęne očjuštĭše Němĭčĭskyja popy, iže živęaxu vŭ nixŭ, ne prijajušte imŭ, nŭ kovŭ kujušte na nę, izgŭnaša vĭsę.
      Moravians drove out all the German priests who were living among them, sensing that they did not accept them but forged discord against them.

Conjugation[edit]

Alternative:

Derived terms[edit]

References[edit]

  • S. C. Gardiner, Old church Slavonic: an elementary grammar, Cambridge University Press, 1984.

Further reading[edit]

Serbo-Croatian[edit]

Etymology[edit]

Inherited from Proto-Slavic *kovati.

Pronunciation[edit]

  • IPA(key): /kǒʋati/
  • Hyphenation: ко‧ва‧ти

Verb[edit]

ко̀вати impf (Latin spelling kòvati)

  1. (transitive) to forge
  2. (transitive) to mint, coin
  3. (transitive) to plot, hatch

Conjugation[edit]

Conjugation of ковати
Infinitive: ковати Present verbal adverb: ку̏јӯћи Past verbal adverb: — Verbal noun: ко̀ва̄ње
Number Singular Plural
Person 1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
Verbal forms ја ти он / она / оно ми ви они / оне / она
Present кујем кујеш кује кујемо кујете кују
Future Future I коват ћу1
коваћу 		коват ћеш1
коваћеш 		коват ће1
коваће 		коват ћемо1
коваћемо 		коват ћете1
коваћете 		коват ће1
коваће
Future II бу̏де̄м ковао2 бу̏де̄ш ковао2 бу̏де̄ ковао2 бу̏де̄мо ковали2 бу̏де̄те ковали2 бу̏дӯ ковали2
Past Perfect ковао сам2 ковао си2 ковао је2 ковали смо2 ковали сте2 ковали су2
Pluperfect3 би̏о сам ковао2 би̏о си ковао2 би̏о је ковао2 би́ли смо ковали2 би́ли сте ковали2 би́ли су ковали2
Imperfect ковах коваше коваше ковасмо ковасте коваху
Conditional I ковао бих2 ковао би2 ковао би2 ковали бисмо2 ковали бисте2 ковали би2
Conditional II4 би̏о бих ковао2 би̏о би ковао2 би̏о би ковао2 би́ли бисмо ковали2 би́ли бисте ковали2 би́ли би ковали2
Imperative — куј — кујмо кујте —
Active past participle ковао m / ковала f / ковало n ковали m / ковале f / ковала n
Passive past participle кован m / кована f / ковано n ковани m / коване f / кована n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.

4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms[edit]

Related terms[edit]

Retrieved from "https://en.wiktionary.org/w/index.php?title=ковати&oldid=76073643"