коначан

Serbo-Croatian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *konьčьnъ. Compare Czech konečný.

Pronunciation

• IPA^(key): /kǒnat͡ʃan/
• Hyphenation: ко‧на‧чан

Adjective

ко̀начан (definite ко̀начнӣ, Latin spelling kònačan)

1. final, definite, last

Declension

indefinite forms

singular		masculine	feminine	neuter
nominative		коначан	коначна	коначно
genitive		коначна	коначне	коначна
dative		коначну	коначној	коначну
accusative	inanimate animate	коначан коначна	коначну	коначно
vocative		коначан	коначна	коначно
locative		коначну	коначној	коначну
instrumental		коначним	коначном	коначним
plural		masculine	feminine	neuter
nominative		коначни	коначне	коначна
genitive		коначних	коначних	коначних
dative		коначним(а)	коначним(а)	коначним(а)
accusative		коначне	коначне	коначна
vocative		коначни	коначне	коначна
locative		коначним(а)	коначним(а)	коначним(а)
instrumental		коначним(а)	коначним(а)	коначним(а)

definite forms

singular		masculine	feminine	neuter
nominative		коначни	коначна	коначно
genitive		коначног(а)	коначне	коначног(а)
dative		коначном(у/е)	коначној	коначном(у/е)
accusative	inanimate animate	коначни коначног(а)	коначну	коначно
vocative		коначни	коначна	коначно
locative		коначном(е/у)	коначној	коначном(е/у)
instrumental		коначним	коначном	коначним
plural		masculine	feminine	neuter
nominative		коначни	коначне	коначна
genitive		коначних	коначних	коначних
dative		коначним(а)	коначним(а)	коначним(а)
accusative		коначне	коначне	коначна
vocative		коначни	коначне	коначна
locative		коначним(а)	коначним(а)	коначним(а)
instrumental		коначним(а)	коначним(а)	коначним(а)