неожењен

Serbo-Croatian

Etymology

From не- (“un-”) + о̀жењен (“married”), past participle of ожѐнити (“to marry [a man] (to a woman)”).

Pronunciation

• IPA^(key): /neǒʒeɲen/
• Hyphenation: не‧о‧же‧њен

Adjective

нео̀жењен (definite нео̀жењенӣ, Latin spelling neòženjen)

1. unmarried (said of a man)

Declension

indefinite forms

singular		masculine	feminine	neuter
nominative		неожењен	неожењена	неожењено
genitive		неожењена	неожењене	неожењена
dative		неожењену	неожењеној	неожењену
accusative	inanimate animate	неожењен неожењена	неожењену	неожењено
vocative		неожењен	неожењена	неожењено
locative		неожењену	неожењеној	неожењену
instrumental		неожењеним	неожењеном	неожењеним
plural		masculine	feminine	neuter
nominative		неожењени	неожењене	неожењена
genitive		неожењених	неожењених	неожењених
dative		неожењеним(а)	неожењеним(а)	неожењеним(а)
accusative		неожењене	неожењене	неожењена
vocative		неожењени	неожењене	неожењена
locative		неожењеним(а)	неожењеним(а)	неожењеним(а)
instrumental		неожењеним(а)	неожењеним(а)	неожењеним(а)

definite forms

singular		masculine	feminine	neuter
nominative		неожењени	неожењена	неожењено
genitive		неожењеног(а)	неожењене	неожењеног(а)
dative		неожењеном(у/е)	неожењеној	неожењеном(у/е)
accusative	inanimate animate	неожењени неожењеног(а)	неожењену	неожењено
vocative		неожењени	неожењена	неожењено
locative		неожењеном(е/у)	неожењеној	неожењеном(е/у)
instrumental		неожењеним	неожењеном	неожењеним
plural		masculine	feminine	neuter
nominative		неожењени	неожењене	неожењена
genitive		неожењених	неожењених	неожењених
dative		неожењеним(а)	неожењеним(а)	неожењеним(а)
accusative		неожењене	неожењене	неожењена
vocative		неожењени	неожењене	неожењена
locative		неожењеним(а)	неожењеним(а)	неожењеним(а)
instrumental		неожењеним(а)	неожењеним(а)	неожењеним(а)

See also

• не̏уда̄т, не̏уда̄н (of a woman)