опитомен
Macedonian
[edit]Pronunciation
[edit]Participle
[edit]опитомен • (opitomen)
- masculine singular adjectival participle of опитоми (opitomi)
Declension
[edit]| masculine | feminine | neuter | plural | |
|---|---|---|---|---|
| indefinite | опитомен (opitomen) | опитомена (opitomena) | опитомено (opitomeno) | опитомени (opitomeni) |
| definite unspecified | опитомениот (opitomeniot) | опитомената (opitomenata) | опитоменото (opitomenoto) | опитомените (opitomenite) |
| definite proximal | опитомениов (opitomeniov) | опитоменава (opitomenava) | опитоменово (opitomenovo) | опитомениве (opitomenive) |
| definite distal | опитоменион (opitomenion) | опитоменана (opitomenana) | опитоменоно (opitomenono) | опитоменине (opitomenine) |