Jump to content

спојен

From Wiktionary, the free dictionary

Serbo-Croatian

[edit]

Pronunciation

[edit]
  • IPA(key): /spôjen/
  • Hyphenation: спо‧јен

Adjective

[edit]

спо̏јен (Latin spelling spȍjen, definite спо̏јенӣ)

  1. connected, joined
  2. merged, combined

Declension

[edit]
indefinite forms
singular masculine feminine neuter
nominative спојен спојена спојено
genitive спојена спојене спојена
dative спојену спојеној спојену
accusative inanimate
animate
спојен
спојена
спојену спојено
vocative спојен спојена спојено
locative спојену спојеној спојену
instrumental спојеним спојеном спојеним
plural masculine feminine neuter
nominative спојени спојене спојена
genitive спојених спојених спојених
dative спојеним(а) спојеним(а) спојеним(а)
accusative спојене спојене спојена
vocative спојени спојене спојена
locative спојеним(а) спојеним(а) спојеним(а)
instrumental спојеним(а) спојеним(а) спојеним(а)
definite forms
singular masculine feminine neuter
nominative спојени спојена спојено
genitive спојеног(а) спојене спојеног(а)
dative спојеном(у/е) спојеној спојеном(у/е)
accusative inanimate
animate
спојени
спојеног(а)
спојену спојено
vocative спојени спојена спојено
locative спојеном(е/у) спојеној спојеном(е/у)
instrumental спојеним спојеном спојеним
plural masculine feminine neuter
nominative спојени спојене спојена
genitive спојених спојених спојених
dative спојеним(а) спојеним(а) спојеним(а)
accusative спојене спојене спојена
vocative спојени спојене спојена
locative спојеним(а) спојеним(а) спојеним(а)
instrumental спојеним(а) спојеним(а) спојеним(а)