увести

Russian

Etymology

у- (u-) +‎ вести́ (vestí)

Pronunciation

• IPA^(key): [ʊvʲɪˈsʲtʲi]

• Audio

  (file)

• Homophones: увезти́ (uveztí)

Verb

увести́ • (uvestí) pf (imperfective уводи́ть)

1. to take away, to lead away, to withdraw (troops)
2. to carry off, to lift

Conjugation

Conjugation of увести́ (class 7b/b⑨ perfective transitive)

Note: For declension of participles, see their entries. Adverbial participles are indeclinable.
¹ Dated.

perfective aspect
infinitive	увести́ uvestí
participles	present tense	past tense
active	—	уве́дший uvédšij
passive	—	уведённый uvedjónnyj
adverbial	—	уведя́ uvedjá, уве́дши1 uvédši1
	present tense	future tense
1st singular (я)	—	уведу́ uvedú
2nd singular (ты)	—	уведёшь uvedjóšʹ
3rd singular (он/она́/оно́)	—	уведёт uvedjót
1st plural (мы)	—	уведём uvedjóm
2nd plural (вы)	—	уведёте uvedjóte
3rd plural (они́)	—	уведу́т uvedút
imperative	singular	plural
	уведи́ uvedí	уведи́те uvedíte
past tense	singular	plural (мы/вы/они́)
masculine (я/ты/он)	увёл uvjól	увели́ uvelí
feminine (я/ты/она́)	увела́ uvelá
neuter (оно́)	увело́ uveló

Related terms

• уво́д m (uvód)

Serbo-Croatian

Pronunciation

• IPA^(key): /ǔʋesti/
• Hyphenation: у‧ве‧сти

Etymology 1

Inherited from Proto-Slavic *uvezti.

Verb

у̀вести pf (Latin spelling ùvesti)

1. (transitive) to introduce, lead in (bring into practice or organization)
2. (transitive, intransitive) to import (bring in from a foreign country)
3. (reflexive) to drive in

Conjugation

Conjugation of увести

Infinitive: увести		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: у̀веза̄вши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		увезем	увезеш	увезе	увеземо	увезете	увезу
Future	Future I	увест ћу1 увешћу	увест ћеш1 увешћеш	увест ће1 увешће	увест ћемо1 увешћемо	увест ћете1 увешћете	увест ће1 увешће
	Future II	бу̏де̄м увезао2	бу̏де̄ш увезао2	бу̏де̄ увезао2	бу̏де̄мо увезли2	бу̏де̄те увезли2	бу̏дӯ увезли2
Past	Perfect	увезао сам2	увезао си2	увезао је2	увезли смо2	увезли сте2	увезли су2
	Pluperfect3	би̏о сам увезао2	би̏о си увезао2	би̏о је увезао2	би́ли смо увезли2	би́ли сте увезли2	би́ли су увезли2
	Imperfect	увезох	увезе	увезе	увезосмо	увезосте	увезоше
Conditional I		увезао бих2	увезао би2	увезао би2	увезли бисмо2	увезли бисте2	увезли би2
Conditional II4		би̏о бих увезао2	би̏о би увезао2	би̏о би увезао2	би́ли бисмо увезли2	би́ли бисте увезли2	би́ли би увезли2
Imperative		—	увези	—	увезимо	увезите	—
Active past participle		увезао m / увезла f / увезло n			увезли m / увезле f / увезла n
Passive past participle		увезен m / увезена f / увезено n			увезени m / увезене f / увезена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.   *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Related terms

• уво̀зити impf

Etymology 2

Inherited from Proto-Slavic *uvesti.

Verb

у̀вести pf (Latin spelling ùvesti)

1. (transitive) to introduce

Conjugation

Conjugation of увести

Infinitive: увести		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: у̀ве̄вши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		уведем	уведеш	уведе	уведемо	уведете	уведу
Future	Future I	увест ћу1 увешћу	увест ћеш1 увешћеш	увест ће1 увешће	увест ћемо1 увешћемо	увест ћете1 увешћете	увест ће1 увешће
	Future II	бу̏де̄м увео2	бу̏де̄ш увео2	бу̏де̄ увео2	бу̏де̄мо увели2	бу̏де̄те увели2	бу̏дӯ увели2
Past	Perfect	увео сам2	увео си2	увео је2	увели смо2	увели сте2	увели су2
	Pluperfect3	би̏о сам увео2	би̏о си увео2	би̏о је увео2	би́ли смо увели2	би́ли сте увели2	би́ли су увели2
	Aorist	уведох	уведе	уведе	уведосмо	уведосте	уведоше
Conditional I		увео бих2	увео би2	увео би2	увели бисмо2	увели бисте2	увели би2
Conditional II4		би̏о бих увео2	би̏о би увео2	би̏о би увео2	би́ли бисмо увели2	би́ли бисте увели2	би́ли би увели2
Imperative		—	уведи	—	уведимо	уведите	—
Active past participle		увео m / увела f / увело n			увели m / увеле f / увела n
Passive past participle		уведен m / уведена f / уведено n			уведени m / уведене f / уведена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.   *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Related terms

• уво̀дити impf