случајан

Serbo-Croatian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *sъlučajьnъ.

Pronunciation

• IPA^(key): /slût͡ʃaːjan/
• Hyphenation: слу‧ча‧јан

Adjective

слу̏ча̄јан (Latin spelling slȕčājan, definite слу̏ча̄јнӣ)

1. random
2. coincidental (occurring as or resulting from coincidence)

Declension

indefinite forms

singular		masculine	feminine	neuter
nominative		случајан	случајна	случајно
genitive		случајна	случајне	случајна
dative		случајну	случајној	случајну
accusative	inanimate animate	случајан случајна	случајну	случајно
vocative		случајан	случајна	случајно
locative		случајну	случајној	случајну
instrumental		случајним	случајном	случајним
plural		masculine	feminine	neuter
nominative		случајни	случајне	случајна
genitive		случајних	случајних	случајних
dative		случајним(а)	случајним(а)	случајним(а)
accusative		случајне	случајне	случајна
vocative		случајни	случајне	случајна
locative		случајним(а)	случајним(а)	случајним(а)
instrumental		случајним(а)	случајним(а)	случајним(а)

definite forms

singular		masculine	feminine	neuter
nominative		случајни	случајна	случајно
genitive		случајног(а)	случајне	случајног(а)
dative		случајном(у/е)	случајној	случајном(у/е)
accusative	inanimate animate	случајни случајног(а)	случајну	случајно
vocative		случајни	случајна	случајно
locative		случајном(е/у)	случајној	случајном(е/у)
instrumental		случајним	случајном	случајним
plural		masculine	feminine	neuter
nominative		случајни	случајне	случајна
genitive		случајних	случајних	случајних
dative		случајним(а)	случајним(а)	случајним(а)
accusative		случајне	случајне	случајна
vocative		случајни	случајне	случајна
locative		случајним(а)	случајним(а)	случајним(а)
instrumental		случајним(а)	случајним(а)	случајним(а)

Related terms

• слу́чити
• слу̏ча̄ј