čitać

See also: čítač

Upper Sorbian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *čitati. Cognate to Lower Sorbian cytaś.

Pronunciation

• IPA^(key): /ˈt͡ʃitat͡ʃ/
• Rhymes: -itat͡ʃ
• Syllabification: či‧tać

Verb

čitać impf (perfective wučitać)

1. (transitive) to read

   Čitam knihu.

   I am reading a book.

Conjugation

Conjugation of čitać (imperfective)

	person	singular	dual		plural
			virile	nonvirile
infinitive		čitać
transgressive		čitajo
present tense	1st	čitam	čitamoj		čitamy
	2nd	čitaš	čitataj	čitatej	čitaće
	3rd	čita	čitataj	čitatej	čitaja, čitaju
past tense	1st	čitach	čitachmoj		čitachmy
	2nd	čitaše	čitaštaj	čitaštej	čitašće
	3rd	čitaše	čitaštaj	čitaštej	čitachu
imperative	1st	—	čitajmoj		čitajmy
	2nd	čitaj	čitajtaj	čitajtej	čitajće
	3rd	čitaj	—
past active participle		čitacy
past passive participle		čitany
ł-form		čitał
verbal noun		čitanje

Derived terms

adjectives

• čitajomny
• čitankowy
• čitanski

 

nouns

• čitajomnosć f
• čitak m inan
• čitančko n
• čitanje n
• čitanka f
• čitar m pers
• čitarka f
• čitarnja f
• čitarstwo n
• čitawosć f

 

Further reading

• “čitać” in Soblex