poverenik

Serbo-Croatian

Alternative forms

• povjerènīk

Etymology

poveren (“past passive participle of poveriti (“to entrust”)”) +‎ -nik.

Pronunciation

• IPA^(key): /poʋerěniːk/

Noun

poverènīk m (Cyrillic spelling поверѐнӣк) (officialese)

1. authorized agent, trustee, commissioner, competent entity, designee

Declension

Declension of poverenik

	singular	plural
nominative	poverenik	poverenici
genitive	poverenika	poverenika
dative	povereniku	poverenicima
accusative	poverenika	poverenike
vocative	povereniče	poverenici
locative	povereniku	poverenicima
instrumental	poverenikom	poverenicima

Derived terms

• poverènīčkī
• poverеníštvo

References

• “poverenik” in Hrvatski jezični portal
• “poverenik”, in Речник српскохрватскога књижевног језика (in Serbo-Croatian), Друго фототипско издање edition, volume 4, Нови Сад, Загреб: Матица српска, Матица хрватска, 1971, published 1990, page 503