говорник

Macedonian

Etymology

From говор (govor, “speech”) +‎ -ник (-nik).

Pronunciation

• IPA^(key): [ˈɡɔvɔrnik]

Noun

говорник • (govornik) m (feminine говорничка, relational adjective говорнички)

1. speaker (one who speaks)

Declension

Declension of говорник

	singular	plural
indefinite	говорник	говорници
definite unspecified	говорникот	говорниците
definite proximal	говорников	говорнициве
definite distal	говорникон	говорницине
vocative	говорнику	говорници
count form	—	говорника

Serbo-Croatian

Etymology

From говор +‎ -ник.

Pronunciation

• IPA^(key): /ɡǒʋoːrniːk/
• Hyphenation: го‧вор‧ник

Noun

го̀во̄рнӣк m (Latin spelling gòvōrnīk)

1. orator
2. speaker, talker
3. spokesman

Declension

Declension of говорник

	singular	plural
nominative	го̀во̄рнӣк	го̀во̄рнӣци
genitive	говорника	говорника
dative	говорнику	говорницима
accusative	говорника	говорнике
vocative	го̀во̄рнӣче	говорници
locative	говорнику	говорницима
instrumental	говорником	говорницима

Derived terms

• гласногово̀рнӣк

Related terms

• го̀во̄рница f