зѣница

Old Church Slavonic

Etymology

From Proto-Slavic *zěnica.

Noun

зѣница • (zěnica) f

1. pupil

Declension

Declension of зѣница (soft a-stem)

	singular	dual	plural
nominative	зѣница zěnica	зѣници zěnici	зѣницѧ zěnicę
genitive	зѣницѧ zěnicę	зѣницоу zěnicu	зѣниць zěnicĭ
dative	зѣници zěnici	зѣницама zěnicama	зѣницамъ zěnicamŭ
accusative	зѣницѫ zěnicǫ	зѣници zěnici	зѣницѧ zěnicę
instrumental	зѣницеѭ zěnicejǫ	зѣницама zěnicama	зѣницами zěnicami
locative	зѣници zěnici	зѣницоу zěnicu	зѣницахъ zěnicaxŭ
vocative	зѣнице zěnice	зѣници zěnici	зѣницѧ zěnicę

Old East Slavic

Etymology

From Proto-Slavic *zěnica.

Pronunciation

• (ca. 9^th CE) IPA^(key): /zeːˈnit͡sʲɑ/
• (ca. 11^th CE) IPA^(key): /zʲeːˈnʲit͡sʲa/
• (ca. 13^th CE) IPA^(key): /zʲeːˈnʲit͡sʲa/
• Hyphenation: зѣ‧ни‧ца

Noun

зѣница (zěnica) f

1. pupil

Declension

Declension of зѣница (soft a-stem)

	Singular	Dual	Plural
Nominative	зѣница zěnica	зѣници zěnici	зѣницѣ zěnicě
Genitive	зѣницѣ zěnicě	зѣницу zěnicu	зѣниць zěnicĭ
Dative	зѣници zěnici	зѣницама zěnicama	зѣницамъ zěnicamŭ
Accusative	зѣницѫ zěnicǫ	зѣници zěnici	зѣницѣ zěnicě
Instrumental	зѣницеѭ zěnicejǫ	зѣницама zěnicama	зѣницами zěnicami
Locative	зѣници zěnici	зѣницу zěnicu	зѣницахъ zěnicaxŭ
Vocative	зѣнице zěnice	зѣници zěnici	зѣницѣ zěnicě