разбојница

See also: разбойница

Serbo-Croatian

Etymology

From разбојник +‎ -ица.

Pronunciation

• IPA^(key): /rǎːzbojnit͡sa/
• Hyphenation: раз‧бој‧ни‧ца

Noun

ра́збојница f (Latin spelling rázbojnica)

1. outlaw, bandit

Declension

Declension of разбојница

	singular	plural
nominative	разбојница	разбојнице
genitive	разбојнице	разбојница
dative	разбојници	разбојницама
accusative	разбојницу	разбојнице
vocative	разбојницо	разбојнице
locative	разбојници	разбојницама
instrumental	разбојницом	разбојницама

Related terms

• ра̀збити
• ра́збо̄јнӣк