челник

Macedonian

Noun

челник • (čelnik) m

1. leader, chief, head man

Inflection

Declension of челник

	singular	plural
indefinite	челник	челници
definite unspecified	челникот	челниците
definite proximal	челников	челнициве
definite distal	челникон	челницине
vocative	челнику	челници
count form	—	челника

---

Serbo-Croatian

Pronunciation

• IPA^(key): /tʃêːlniːk/
• Hyphenation: чел‧ник

Noun

че̑лнӣк m (Latin spelling čȇlnīk)

1. chief, chieftain, leader, head (of a party, government body, brotherhood, organization etc.)

Declension

Declension of челник

	singular	plural
nominative	че̑лнӣк	че̑лнӣцӣ
genitive	челника	челника
dative	челнику	челницима
accusative	челника	челнике
vocative	челниче	челници
locative	челнику	челницима
instrumental	челником	челницима