grih

Serbo-Croatian

Alternative forms

• (Ekavian): grȇh
• (Ijekavian): grijȇh

Etymology 2

From Proto-Slavic *grěxъ.

Noun

grih m

1. (Chakavian, Ikavian) sin
   • 1375, N.N., Muka svete Margarite (transcribed from Glagolitic original):

     Zato, Bože, svih pomozi,

     prosti grišnim grihe mnozi.

   • 1501, Marko Marulić, Judita:

     Jere se arviše za nje vazdi Bog njih,

     nigdar ne izgubiše, ner kad grih sape jih.

   • 1762, Matija Antun Relković, Satir iliti divji čovik:

     Što se toga, Marjane, dotiče,

     grih jest smrtni, koj' u nebo viče,

     kada slugi tko najam ustegne

     pak u grihe kao u blato legne.