jazik

Definition from Wiktionary, the free dictionary
Jump to: navigation, search

Serbo-Croatian[edit]

Alternative forms[edit]

Etymology[edit]

From Proto-Slavic *(j)ęzykъ, from Proto-Indo-European *dn̥ǵʰwéh₂s.

Noun[edit]

jazik m

  1. (Chakavian) tongue, language
    • 1375, N.N. Muka svete Margarite:
      An'jela mi pošlji svoga
      kî človika zmore toga,
      otvori mi kripost tvoja
      pamet i s njom usta moja
      da prî neg me on umori
      moj mu jazik odgovori!
    • 1566, Petar Hektorović, Ribanje i ribarsko prigovaranje:
      Jazik je, da znaš, toj dobro i zlo voće
      Kî po običaj svoj govori što hoće.
    • 1569, Petar Zoranić, Planine:
      Znam da Hrvat mojih ne jedan ali dva, da mnozi mudri i naučeni jesu ki sebe i jazik svoj zadovoljno pohvaliti, proslaviti i naresiti umili bi, da vidi mi se da se manom pačeli sobom sramuju i stide.