razbojnik

Serbo-Croatian

Etymology

From ràzbiti.

Pronunciation

• IPA^(key): /rǎːzboːjniːk/
• Hyphenation: raz‧boj‧nik

Noun

rázbōjnīk m (Cyrillic spelling ра́збо̄јнӣк)

1. outlaw, bandit

Declension

Declension of razbojnik

	singular	plural
nominative	rázbōjnīk	rázbōjnīci
genitive	razbojnika	razbojnika
dative	razbojniku	razbojnicima
accusative	razbojnika	razbojnike
vocative	rázbōjnīče	razbojnici
locative	razbojniku	razbojnicima
instrumental	razbojnikom	razbojnicima

Derived terms

• rázbojnica