бљутав

Serbo-Croatian

Etymology

Compare бљувати.

Pronunciation

• IPA^(key): /bʎûtaʋ/
• Hyphenation: бљу‧тав

Adjective

бљу̏тав (Latin spelling bljȕtav, definite бљу̏тавӣ, comparative бљутавији)

1. insipid, tasteless

Declension

positive indefinite forms

singular		masculine	feminine	neuter
nominative		бљутав	бљутава	бљутаво
genitive		бљутава	бљутаве	бљутава
dative		бљутаву	бљутавој	бљутаву
accusative	inanimate animate	бљутав бљутава	бљутаву	бљутаво
vocative		бљутав	бљутава	бљутаво
locative		бљутаву	бљутавој	бљутаву
instrumental		бљутавим	бљутавом	бљутавим
plural		masculine	feminine	neuter
nominative		бљутави	бљутаве	бљутава
genitive		бљутавих	бљутавих	бљутавих
dative		бљутавим(а)	бљутавим(а)	бљутавим(а)
accusative		бљутаве	бљутаве	бљутава
vocative		бљутави	бљутаве	бљутава
locative		бљутавим(а)	бљутавим(а)	бљутавим(а)
instrumental		бљутавим(а)	бљутавим(а)	бљутавим(а)

positive definite forms

singular		masculine	feminine	neuter
nominative		бљутави	бљутава	бљутаво
genitive		бљутавог(а)	бљутаве	бљутавог(а)
dative		бљутавом(у/е)	бљутавој	бљутавом(у/е)
accusative	inanimate animate	бљутави бљутавог(а)	бљутаву	бљутаво
vocative		бљутави	бљутава	бљутаво
locative		бљутавом(е/у)	бљутавој	бљутавом(е/у)
instrumental		бљутавим	бљутавом	бљутавим
plural		masculine	feminine	neuter
nominative		бљутави	бљутаве	бљутава
genitive		бљутавих	бљутавих	бљутавих
dative		бљутавим(а)	бљутавим(а)	бљутавим(а)
accusative		бљутаве	бљутаве	бљутава
vocative		бљутави	бљутаве	бљутава
locative		бљутавим(а)	бљутавим(а)	бљутавим(а)
instrumental		бљутавим(а)	бљутавим(а)	бљутавим(а)

comparative forms

singular		masculine	feminine	neuter
nominative		бљутавији	бљутавија	бљутавије
genitive		бљутавијег(а)	бљутавије	бљутавијег(а)
dative		бљутавијем(у)	бљутавијој	бљутавијем(у)
accusative	inanimate animate	бљутавији бљутавијег(а)	бљутавију	бљутавије
vocative		бљутавији	бљутавија	бљутавије
locative		бљутавијем(у)	бљутавијој	бљутавијем(у)
instrumental		бљутавијим	бљутавијом	бљутавијим
plural		masculine	feminine	neuter
nominative		бљутавији	бљутавије	бљутавија
genitive		бљутавијих	бљутавијих	бљутавијих
dative		бљутавијим(а)	бљутавијим(а)	бљутавијим(а)
accusative		бљутавије	бљутавије	бљутавија
vocative		бљутавији	бљутавије	бљутавија
locative		бљутавијим(а)	бљутавијим(а)	бљутавијим(а)
instrumental		бљутавијим(а)	бљутавијим(а)	бљутавијим(а)

superlative forms

singular		masculine	feminine	neuter
nominative		најбљутавији	најбљутавија	најбљутавије
genitive		најбљутавијег(а)	најбљутавије	најбљутавијег(а)
dative		најбљутавијем(у)	најбљутавијој	најбљутавијем(у)
accusative	inanimate animate	најбљутавији најбљутавијег(а)	најбљутавију	најбљутавије
vocative		најбљутавији	најбљутавија	најбљутавије
locative		најбљутавијем(у)	најбљутавијој	најбљутавијем(у)
instrumental		најбљутавијим	најбљутавијом	најбљутавијим
plural		masculine	feminine	neuter
nominative		најбљутавији	најбљутавије	најбљутавија
genitive		најбљутавијих	најбљутавијих	најбљутавијих
dative		најбљутавијим(а)	најбљутавијим(а)	најбљутавијим(а)
accusative		најбљутавије	најбљутавије	најбљутавија
vocative		најбљутавији	најбљутавије	најбљутавија
locative		најбљутавијим(а)	најбљутавијим(а)	најбљутавијим(а)
instrumental		најбљутавијим(а)	најбљутавијим(а)	најбљутавијим(а)

References

• “бљутав” in Hrvatski jezični portal