пуногласје

Serbo-Croatian

Etymology

From пу̏н (“full”) +‎ гла̑с (“voice”) +‎ -је, based on Russian полногла́сие (polnoglásije).

Pronunciation

• IPA^(key): /punǒɡlaːsje/
• Hyphenation: пу‧но‧глас‧је

Noun

пуно̀гла̄сје n (Latin spelling punòglāsje)

1. (linguistics) polnoglasie, pleophony

Declension

Declension of пуногласје

	singular
nominative	пуно̀гла̄сје
genitive	пуно̀гла̄сја
dative	пуно̀гла̄сју
accusative	пуно̀гла̄сје
vocative	пуно̀гла̄сје
locative	пуно̀гла̄сју
instrumental	пуно̀гла̄сјем