свемогућ

Serbo-Croatian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *vьśemogy.

Pronunciation

• IPA^(key): /sʋêmoɡuːt͡ɕ/
• Hyphenation: све‧мо‧гућ

Adjective

све̏могӯћ (definite све̏могӯћӣ, Latin spelling svȅmogūć)

1. almighty, omnipotent

Declension

indefinite forms

singular		masculine	feminine	neuter
nominative		свемогућ	свемогућа	свемогуће
genitive		свемогућа	свемогуће	свемогућа
dative		свемогућу	свемогућој	свемогућу
accusative	inanimate animate	свемогућ свемогућа	свемогућу	свемогуће
vocative		свемогућ	свемогућа	свемогуће
locative		свемогућу	свемогућој	свемогућу
instrumental		свемогућим	свемогућом	свемогућим
plural		masculine	feminine	neuter
nominative		свемогући	свемогуће	свемогућа
genitive		свемогућих	свемогућих	свемогућих
dative		свемогућим(а)	свемогућим(а)	свемогућим(а)
accusative		свемогуће	свемогуће	свемогућа
vocative		свемогући	свемогуће	свемогућа
locative		свемогућим(а)	свемогућим(а)	свемогућим(а)
instrumental		свемогућим(а)	свемогућим(а)	свемогућим(а)

definite forms

singular		masculine	feminine	neuter
nominative		свемогући	свемогућа	свемогуће
genitive		свемогућег(а)	свемогуће	свемогућег(а)
dative		свемогућем(у)	свемогућој	свемогућем(у)
accusative	inanimate animate	свемогући свемогућег(а)	свемогућу	свемогуће
vocative		свемогући	свемогућа	свемогуће
locative		свемогућем(у)	свемогућој	свемогућем(у)
instrumental		свемогућим	свемогућом	свемогућим
plural		masculine	feminine	neuter
nominative		свемогући	свемогуће	свемогућа
genitive		свемогућих	свемогућих	свемогућих
dative		свемогућим(а)	свемогућим(а)	свемогућим(а)
accusative		свемогуће	свемогуће	свемогућа
vocative		свемогући	свемогуће	свемогућа
locative		свемогућим(а)	свемогућим(а)	свемогућим(а)
instrumental		свемогућим(а)	свемогућим(а)	свемогућим(а)