српски

Macedonian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *sьrbьskъ.

Pronunciation

• IPA^(key): [ˈsr̩pski]
• Hyphenation: срп‧ски

Adjective

српски • (srpski) (not comparable)

1. Serbian

Declension

Declension of српски

	masculine	feminine	neuter	plural
indefinite	српски (srpski)	српска (srpska)	српско (srpsko)	српски (srpski)
definite unspecified	српскиот (srpskiot)	српската (srpskata)	српското (srpskoto)	српските (srpskite)
definite proximal	српскиов (srpskiov)	српскава (srpskava)	српсково (srpskovo)	српскиве (srpskive)
definite distal	српскион (srpskion)	српскана (srpskana)	српсконо (srpskono)	српскине (srpskine)

See also

• Србија f (Srbija)
• Србин m (Srbin)
• Србинка f (Srbinka)

Serbo-Croatian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *sьrbьskъ.

Pronunciation

• IPA^(key): /sr̩̂pskiː/
• Hyphenation: срп‧ски

Adjective

ср̏пскӣ (Latin spelling sȑpskī)

1. (relational) Serbs; Serbian

   Овд(ј)е стаде српска пушка,
   Одбрањена би̏ Корушка!

   Here the Serbian army stopped
   And Carinthia was defended!
   (artistic translation of the inscription in Velden am Wörther See)

   српски језик ― the Serbian language

Declension

Declension of српски

singular		masculine	feminine	neuter
nominative		српски	српска	српско
genitive		српског(а)	српске	српског(а)
dative		српском(у/е)	српској	српском(у/е)
accusative	inanimate animate	српски српског(а)	српску	српско
vocative		српски	српска	српско
locative		српском(е/у)	српској	српском(е/у)
instrumental		српским	српском	српским
plural		masculine	feminine	neuter
nominative		српски	српске	српска
genitive		српских	српских	српских
dative		српским(а)	српским(а)	српским(а)
accusative		српске	српске	српска
vocative		српски	српске	српска
locative		српским(а)	српским(а)	српским(а)
instrumental		српским(а)	српским(а)	српским(а)

Noun

ср̏пскӣ m inan (Latin spelling sȑpskī)

1. the Serbian language

Further reading

• “српски”, in Hrvatski jezični portal [Croatian language portal] (in Serbo-Croatian), 2006–2026