речник

Bulgarian

Noun

ре́чник • (réčnik) m

1. dictionary
2. vocabulary

Further reading

• “речник”, in Речник на българския език [Dictionary of the Bulgarian Language] (in Bulgarian), Sofia: Bulgarian Academy of Sciences, 2014

---

Macedonian

Etymology

реч (reč) +‎ -ник (-nik)

Pronunciation

• IPA^(key): /ˈrɛt͡ʃ.nik/

Noun

речник • (rečnik) m

1. dictionary
2. vocabulary

Inflection

Declension of речник

	singular	plural
indefinite	речник	речници
definite unspecified	речникот	речниците
definite proximal	речников	речнициве
definite distal	речникон	речницине
vocative	речнику	речници
count form	—	речника

---

Russian

Etymology

река́ (reká) +‎ -ни́к (-ník)

Pronunciation

• IPA^(key): [rʲɪt͡ɕˈnʲik]

Noun

речни́к • (rečník) m anim (genitive речника́, nominative plural речники́, genitive plural речнико́в)

1. river-transport worker

Declension

Declension of речни́к (anim masc-form velar-stem accent-b) 

	singular	plural
nominative	речни́к rečník	речники́ rečnikí
genitive	речника́ rečniká	речнико́в rečnikóv
dative	речнику́ rečnikú	речника́м rečnikám
accusative	речника́ rečniká	речнико́в rečnikóv
instrumental	речнико́м rečnikóm	речника́ми rečnikámi
prepositional	речнике́ rečniké	речника́х rečnikáx

Related terms

• река́ (reká)
• речно́й (rečnój)

---

Serbo-Croatian

Alternative forms

• рје̑чнӣк (Ijekavian)

Etymology

реч +‎ -ник

Pronunciation

• IPA^(key): /rêːtʃniːk/
• Hyphenation: реч‧ник

Noun

ре̑чнӣк m (Latin spelling rȇčnīk)

1. dictionary

Declension

Declension of речник

	singular	plural
nominative	ре̑чнӣк	ре̑чнӣци
genitive	речника	речника
dative	речнику	речницима
accusative	речник	речнике
vocative	ре̑чнӣче	речници
locative	речнику	речницима
instrumental	речником	речницима