Jump to content

vrijeme

From Wiktionary, the free dictionary

Serbo-Croatian

[edit]

Alternative forms

[edit]

Etymology

[edit]

From Proto-Slavic *vermę.

Pronunciation

[edit]
  • IPA(key): /ʋrjěːme/
  • Hyphenation: vrije‧me

Noun

[edit]

vrijéme n (Cyrillic spelling врије́ме)

  1. time
    rȃdno vrijéme ― working hours
    na vrijéme ― on time
    u pòsljednje vrijéme ― recently, in recent times
    gùbiti vrijéme ― to waste time
    krátiti vrijéme ― to kill time
    ȕkorāk (Serbian: ȕ korāk) s vrȅmenom ― keeping up with the times
    • 17th c. (1st half of), Dživo Bunić Vučić, “[91] Vrhu smrti”, in Milan Ratković, editor, Djela Dživa Bunića Vučića (Stari pisci hrvatski; 35)‎[21], Zagreb: JAZU, published 1971, page 163:
      Ništa je sve brime, za danom noć hodi,
      za ljetim zle zime, svaka stvar prohodi.
      All of time is nothing, after the day comes the night,
      after the summers come harsh winters, every thing passes by.
      [In some manuscripts also: vrime, brieme.]
    • 1697, Gj. Daničić, editor, Poslovice‎[22], Zagreb, published 1871, page 129:
      Tko ima brijeme a čeka brijeme, gubi brijeme.
      Who has the time but waits for the right time, wastes time.
      [From a 1697 Dubrovnik manuscript, Proričja slovinska (Slavic proverbs).]
  2. weather
    lijȇpo vrijéme ― nice weather
  3. epoch

Usage notes

[edit]
  • Vsg. accent vrijȇme is assumed by Klaić.[1] Other sources do not mention the alteration.
  • In oblique sg. cases the proclitic accent shift varies. Daničić and Klaić provide weakened: pò vremenu.[2][1] Budmani and László provide non-weakened: dȍ vremena.[3][4]
  • NAsg. accent can also shift: vrijéme, ȕ vrijēme (not mentioned by Daničić; not regarded as standard by Ivšić and Klaić, who instead use: u vrijème); similarly when prefixed: nȅvrijēme. In various, particularly coastal and Kajkavian dialects the NAsg. accent is falling as well: vrijȇme/vrȉjeme/vrȋme, etc.[5][6][7][8][1][9][10]

Dialectal variants:

  • Štokavian:
    • Boka Kotorska: brȉjeme (Prčanj, Kavač, Mrkovići), brijème (Luštica)[5][11]
    • Dubrovnik: brijéme, nȁ brijēme[12][5][13]
    • Imotska krajina: vríme/vrȋme, Gsg. vrȉmena, Lsg. vrȉmenu/vrimènu[14]
    • Kostrč: vríme, Gsg. vrȅmena, Npl. vremenã, Gpl. vremēnȃ[15]
    • Ozrinići: vrȉjeme[5]
    • Piva, Drobnjak: vréme, Gsg. vrȅmena, ȍd vremena[16]
    • Uskoci: vriʲème, Gsg. vrȅmena, ȍd vremena / òd vremena[17]
    • Zeta-Raška dialect: vrii̯emȅ[18]
  • Čakavian:
    • Grobnik: vrȋme, Gsg. vrȉmena, Npl. vrimenȁ, Gpl. vrimȇn[19]
    • Hvar (island): vrȋme, Gsg. vrȉmena, Npl. vrimenȁ, Gpl. vrimẽn;[20] nã vrime (Vrboska)[21]
    • Korčula: brȋme, Gsg. brȉmena[22][23]
    • Novi Vinodolski: vrȋme, Gsg. vrȉmena, Npl. vrimenã/vrȉmena, Gpl. vrimẽn[24]
    • Senj: vrȋme, Gsg. vrȉmena, Npl. vrimẽna, Gpl. vrimẽni[25]
    • Vrgada: vrȋme, Gsg. vrȉmena, Npl. vrimenḁ̃[26]
  • Kajkavian:
    • Bednja: vrȋema, Gsg. vrȅmeno, Npl. vremãno, Gpl. vremãn[27]
    • Gornja Konjščina: vri̯ẹ̑mȩ, Gsg. vrẹ̏mẹna, Npl. vrẹmȩ̃na, Gpl. vrẹmȩ̑n[28]
    • Varaždin: vrẹ̑mȩ, Gsg. vrȩ̏mȩna, Npl. vrȩmȩ̏na, Gpl. vrȩmȩ̑n/vrȩmȩ̏nah[29]
    • Zagreb: vrje̍me, Gsg. vre̍mena, Npl.=Gpl. vreme̍na[30]

Declension

[edit]
Declension of vrijeme
singular plural
nominative vrijéme vremèna
genitive vrȅmena vreménā
dative vrȅmenu vremènima
accusative vrijéme vremèna
vocative vrijéme vremèna
locative vrȅmenu vremènima
instrumental vrȅmenom vremènima

Derived terms

[edit]

References

[edit]
  • “vrijeme”, in Hrvatski jezični portal [Croatian language portal] (in Serbo-Croatian), 2006–2026
  1. ↑ 1.0 1.1 1.2 Klaić, Bratoljub (2011), “Imenice §137”, in Naglasni sustav standardnoga hrvatskog jezika, Zagreb: Umjetnička organizacija Netfaces
  2. ^ Даничић, Ђуро (1925), Милан Решетар, editor, Српски акценти‎[1], Београд, Земун: Српска краљевска академија, page 76
  3. ^ Budmani, Pietro (1867), Grammatica della lingua serbo-croata (illirica)‎[2], Vienna: a spese dell' autore, page 142
  4. ^ László, Bulcsú (1996), “Bilježka o‿književnōme naglasku hrvātskōme”, in Suvremena lingvistika, volume 22, numbers 1-2, Zagreb: Hrvatsko filološko društvo, page 360 of 333-391
  5. ↑ 5.0 5.1 5.2 5.3 Rešetar, Milan (1900), Die serbokroatische Betonung südwestlicher Mundarten‎[3], Wien: Alfred Hölder, page 108
  6. ^ Stojković, Marijan (1952), “Vrȉjeme (vrȋme, vrȇme) ili vrijème (vríme, vréme)”, in Jezik‎[4], volume I, number 2, Zagreb, pages 45-50
  7. ^ Ivšić, Stjepan (1953), “Oko naše ortoepije”, in Jezik‎[5], volume I, number 3, Zagreb, pages 69-71
  8. ^ Pronk, Tijmen (2009), “The accentuation of the Slavic n-stems”, in Thomas Olander, Jenny Helena Larsson, editors, Stressing the past: Papers on Baltic and Slavic accentology, Amsterdam, New York: Rodopi, pages 101–114
  9. ^ Kapović, Mate (2011), “Naglasak imenica srednjega roda u hrvatskom – povijesni razvoj”, in Hrvatski dijalektološki zbornik‎[6], volume 17, Zagreb: HAZU, page 137 of 109-146
  10. ^ Kapović, Mate (2015), Povijest hrvatske akcentuacije. Fonetika [History of Croatian Accentuation. Phonetics]‎[7] (in Serbo-Croatian), Zagreb: Matica hrvatska, →ISBN, page 104
  11. ^ Rešetar, Milan (1907), Der štokavische Dialekt‎[8], Wien: Alfred Hölder, page 116
  12. ^ Вук Стеф. Караџић (1849), Српске народне пословице и друге различне као оне у обичај узете ријечи‎[9], Беч: штампарија Јерменскога манастира, pages XLVII–XLVIII:
    по свему приморју и по сусједним крајевима Црне горе мјесто вријеме говори се бријеме (које се у оним падежима који су друкчији од именит., не може разликовати од брѐме, н. п. да ко у Дубровнику или у Котору рекне: немам бремена, ваљало би погађати или значи да нема кад, или да нема шта носити)
    across all of the coastal area and nearby Montenegrin areas instead of vrijeme people say brijeme (which in those grammatical cases that are different from the nominative cannot be differentiated from brème ['burden'; modern notation: brȅme], e.g. if someone in Dubrovnik or Kotor says nemam [I have no] bremena, one would have to guess whether it means that he has no time, or that he has nothing to carry
  13. ^ Бојанић, Михаило; Тривунац, Растислава (2002), “Рјечник дубровачког говора”, in Српски дијелактолошки зборник‎[10], volume XLIX, Београд: САНУ
  14. ^ Šimundić, Mate (1971), Govor Imotske krajine i Bekije, Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti BiH
  15. ^ Baotić, Josip (1979), “Akcenatski sistem sela Kostrča u bosanskoj Posavini”, in Bosanskohercegovački dijalektološki zbornik, volume 2, Sarajevo: Institut za jezik i književnost, page 190 of 161–267
  16. ^ Вуковић, Јован Л. (1940), “Акценат говора Пиве и Дробњака”, in Српски дијалектолошки зборник‎[11], volume X, Београд: Српска краљевска академија, page 260 of 185–417
  17. ^ Станић, Милија (1982), “Ускочки акценат”, in Српски дијалектолошки зборник‎[12], volume XXVIII, Београд: САНУ, pages 90, 128
  18. ^ Стевановић, Михаило С. (1933–1934), “Источноцрногорски дијалект”, in Јужнословенски филолог‎[13], volume XIII, Београд, page 21 of 1–128
  19. ^ Lukežić, Iva; Zubčić, Sanja (2007), Grobnički govor XX. stoljeća (gramatika i rječnik), Rijeka: Katedra Čakavskog sabora Grobnišćine, pages 35, 46, 695
  20. ^ Hraste, Mate (1935), “Čakavski dijalekat ostrva Hvara”, in Јужнословенски филолог‎[14], volume 14, Београд: Александар Белић, page 25 of 1-59
  21. ^ Matković, Dinko (2004), Rječnik frazema i poslovica govora Vrboske na otoku Hvaru, Jelsa: Ogranak Matice hrvatske Jelsa
  22. ^ Московљевић, Милош (1950), “Говор острва Корчуле”, in Српски дијалектолошки зборник‎[15], volume XI, Београд: Српска академија наука, page 172, 194, 206 of 153–223
  23. ^ Kalogjera, Damir; Fattorini Svoboda, Mirjana; Josipović Smojver, Višnja (2008), Rječnik govora grada Korčule, Zagreb: Novi Liber
  24. ^ Беличъ, Александръ (1909), “Замѣтки по чакавскимъ говорамъ”, in Извѣстія Отдѣленія русскаго языка и словесности Императорской Академіи наукъ‎[16], volume XIV, number 2, Санктпетербургъ, page 223 of 181-266
  25. ^ Moguš, Milan (1966), “Današnji senjski govor”, in Senjski zbornik‎[17], volume 2, Senj: Gradski muzej, page 74 of 5–152
  26. ^ Jurišić, Blaž (1973), Rječnik govora otoka Vrgade. II dio: Rječnik, Zagreb: JAZU
  27. ^ Jedvaj, Josip (1956), “Bednjanski govor”, in Hrvatski dijalektološki zbornik‎[18], volume 1, Zagreb: JAZU, page 298 of 279-330
  28. ^ Gudek, Vedrana (2013) Opis govora Gornje Konjščine (Thesis)‎[19], Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, page 54
  29. ^ Lipljin, Tomislav (2013), Rječnik varaždinskoga kajkavskog govora, 2nd edition, Varaždin: Stanek Media
  30. ^ Kapović, Mate (2015), Povijest hrvatske akcentuacije. Fonetika [History of Croatian Accentuation. Phonetics]‎[20] (in Serbo-Croatian), Zagreb: Matica hrvatska, →ISBN, page 48
Retrieved from "https://en.wiktionary.org/w/index.php?title=vrijeme&oldid=88248494"