vrsta

Serbo-Croatian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *vьrsta, from Proto-Indo-European *wert- (“to rotate, spin”).

Pronunciation

• IPA^(key): /ʋř̩ːsta/
• Hyphenation: vr‧sta

Noun

vŕsta f (Cyrillic spelling вр́ста)

1. kind, sort

   vrsta mesa - type of meat

   svih vrsta - of all kind (Gen. Pl.)

2. species

   Homo sapiens je jedina preživjela ljudska vrsta - Homo sapiens is the only surviving human species

3. variety
4. row of sportsmen or soldiers
5. (archaic) line, row of text in a book

   Synonym: redak

   • 1783, Досиѳеи Обрадовичь, Животь и приключенїя. Прва часть‎^[1], Лаипсїк: Тїпографїя Браиткопфа, page 71:

     Нека свакь разсуди ко буде читати ове врсте, каква чувствованїя [...] могусе усеяти и у коренити у едно младо срце чрез сами еднодневни разговорь [...]

     Neka svakь razsudi ko bude čitati ove vrste, kakva čuvstvovanija [...] moguse usejati i u koreniti u edno mlado srce črez sami ednodnevni razgovorь [...]

     May everyone who will read these lines judge what feelings [...] can be planted and take root in one young heart through a mere one-day dialogue [...]

   • 1818, Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник истолкован Њемачким и Латинским ријечима [Serbian Dictionary Explained with German and Latin Words]‎^[2], Беч: gedruckt bei den P. P. Armeniern, page XVIII:

     тим би се код нас [у Рјечнику] могло уштеђети неколико врсти

     tim bi se kod nas [u Rječniku] moglo ušteđeti nekoliko vrsti

     that way several lines [in the Dictionary] could've been saved for other purposes

6. (archaic) verse (of a poem)

   Synonym: stih

   • 1841, Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме. Књига прва, у којој су различне женске пјесме‎^[3], Беч: Штампарија Јерменскога манастира, page 1:

     Л е л е љ а л е припијева се уза сваку врсту.

     L e l e lj a l e pripijeva se uza svaku vrstu.

     L e l e lj a l e is sung after each verse.

Declension

Declension of vrsta

	singular	plural
nominative	vŕsta	vŕste
genitive	vŕstē	vŕstā / vŕstī
dative	vŕsti	vŕstama
accusative	vŕstu	vŕste
vocative	vȓsto	vŕste / vȓstearchaic
locative	vŕsti	vŕstama
instrumental	vŕstōm	vŕstama

Related terms

• vrstan
• vrsnoća

Slovene

Alternative forms

• vŕst (obsolete)

Etymology

From Proto-Slavic *vьrsta, from Proto-Indo-European *wert- (“to rotate, spin”). First attested in the 16th century.

Pronunciation

• IPA^(key): /ʋə̀rsta/

Noun

vŕsta f

1. queue, line
2. type
3. kind, sort
4. species

Declension

The diacritics used in this section of the entry are non-tonal. If you are a native tonal speaker, please help by adding the tonal marks.

Feminine, a-stem
nom. sing.	vŕsta
gen. sing.	vŕste
	singular	dual	plural
nominative (imenovȃlnik)	vŕsta	vŕsti	vŕste
genitive (rodȋlnik)	vŕste	vŕst	vŕst
dative (dajȃlnik)	vŕsti	vŕstama	vŕstam
accusative (tožȋlnik)	vŕsto	vŕsti	vŕste
locative (mẹ̑stnik)	vŕsti	vŕstah	vŕstah
instrumental (orọ̑dnik)	vŕsto	vŕstama	vŕstami

Derived terms

• vŕsten

Further reading

• “vrsta”, in Slovarji Inštituta za slovenski jezik Frana Ramovša ZRC SAZU (in Slovene), 2014–2026