врѣмѧ
Old Church Slavonic
Etymology
From Proto-Slavic *vermę. Cognate with Serbo-Croatian vrijéme/vréme.
Noun
врѣмѧ • (vrěmę) n
Declension
Declension of врѣмѧ (n-stem)
| singular | dual | plural | |
|---|---|---|---|
| nominative | врѣменѧ vrěmenę |
врѣмененѣ vrěmeneně |
врѣменена vrěmenena |
| genitive | врѣменене vrěmenene |
врѣмененоу vrěmenenu |
врѣмененъ vrěmenenŭ |
| dative | врѣменени vrěmeneni |
врѣмененьма vrěmenenĭma |
врѣмененьмъ vrěmenenĭmŭ |
| accusative | врѣменѧ vrěmenę |
врѣмененѣ vrěmeneně |
врѣменена vrěmenena |
| instrumental | врѣмененьмь vrěmenenĭmĭ |
врѣмененьма vrěmenenĭma |
врѣмененꙑ vrěmeneny |
| locative | врѣменене vrěmenene |
врѣмененоу vrěmenenu |
врѣмененьхъ vrěmenenĭxŭ |
| vocative | врѣменѧ vrěmenę |
врѣмененѣ vrěmeneně |
врѣменена vrěmenena |
Descendants
- → Russian: вре́мя (vrémja)