минѫти
Jump to navigation
Jump to search
Old Church Slavonic[edit]
Etymology[edit]
From Proto-Slavic *minǫti.
Verb[edit]
минѫти • (minǫti) pf
- to pass
- from Slavonic Josephus, книга 6, 460в:
- титъ же рече имъ врѣмѧ прошенїѧ миноуло. [...] и тако рекъ повелѣ мꙋчити и, и би ѧ.
- titŭ že reče imŭ vrěmę prošenię minulo. [...] i tako rekŭ povelě mučiti i, i bi ę.
- (please add an English translation of this quotation)
- from Slavonic Josephus, книга 6, 460в:
Conjugation[edit]
| 👤 singular | 👥 dual | 👤👥👥 plural | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| азъ (azŭ) | тꙑ (ty) | тъ (tŭ) | вѣ (vě) | ва (va) | та (ta) | мꙑ (my) | вꙑ (vy) | ти (ti) | |||||||||
| минѫ (minǫ) | минeши (mineši) | минeтъ (minetŭ) | минeвѣ (minevě) | минeта (mineta) | минeте (minete) | минeмъ (minemŭ) | минeте (minete) | минѫтъ (minǫtŭ) | |||||||||
Derived terms[edit]
- прѣминѫти (prěminǫti)