повјереник
Jump to navigation
Jump to search
Serbo-Croatian[edit]
Alternative forms[edit]
Etymology[edit]
повјерен (“past passive participle of повјерити (“to entrust”)”) + -ник.
Pronunciation[edit]
Noun[edit]
повјерѐнӣк m (Latin spelling povjerènīk) (officialese)
Declension[edit]
Declension of повјереник
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | повјереник | повјереници |
| genitive | повјереника | повјереника |
| dative | повјеренику | повјереницима |
| accusative | повјереника | повјеренике |
| vocative | повјерениче | повјереници |
| locative | повјеренику | повјереницима |
| instrumental | повјереником | повјереницима |
Derived terms[edit]
References[edit]
- “повјереник” in Hrvatski jezični portal
- “повјереник”, in Речник српскохрватскога књижевног језика (in Serbo-Croatian), Друго фототипско издање edition, volume 4, Нови Сад, Загреб: Матица српска, Матица хрватска, 1971, published 1990, page 503