poverenik

Definition from Wiktionary, the free dictionary
Jump to navigation Jump to search

Serbo-Croatian[edit]

Alternative forms[edit]

Etymology[edit]

poveren (past passive participle of poveriti (to entrust)) +‎ -nik.

Pronunciation[edit]

Noun[edit]

poverènīk m (Cyrillic spelling поверѐнӣк) (officialese)

  1. authorized agent, trustee, commissioner, competent entity, designee

Declension[edit]

Derived terms[edit]

References[edit]

  • poverenik” in Hrvatski jezični portal
  • poverenik”, in Речник српскохрватскога књижевног језика (in Serbo-Croatian), volume 4, Друго фототипско издање edition, Нови Сад, Загреб: Матица српска, Матица хрватска, 1971, published 1990, page 503