исправити

Old Church Slavonic

Verb

исправити • (ispraviti) pf

1. accomplish, fulfil
   • from the Life of Constantine:

     Сꙇа бо рѣчи не можеть инъ никтоже исправити, ꙗкоже тꙑ.

     Sia bo rěči ne možetĭ inŭ niktože ispraviti, jakože ty.

     But there is no one so able to fulfil this request as you.

Conjugation

present tense of исправити (ispraviti) 👤 singular 👥 dual 👤👥👥 plural азъ (azŭ) тꙑ (ty) тъ (tŭ) вѣ (vě) ва (va) та (ta) мꙑ (my) вꙑ (vy) ти (ti) исправлѭ (ispravljǫ) исправиши (ispraviši) исправитъ (ispravitŭ) исправивѣ (ispravivě) исправита (ispravita) исправите (ispravite) исправимъ (ispravimŭ) исправите (ispravite) исправлѭтъ (ispravljǫtŭ)

References

• Бояджиев, Андрей (2016) Старобългарска читанка‎^[1], София

Serbo-Croatian

Etymology

From из- +‎ правити.

Pronunciation

• IPA^(key): /ǐspraʋiti/
• Hyphenation: ис‧пра‧ви‧ти

Verb

ѝсправити pf (Latin spelling ìspraviti)

1. (transitive) to correct, rectify
2. (transitive) to straighten

Conjugation

Conjugation of исправити

Infinitive: исправити		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: ѝсправӣвши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		исправим	исправиш	исправи	исправимо	исправите	исправе
Future	Future I	исправит ћу1 исправићу	исправит ћеш1 исправићеш	исправит ће1 исправиће	исправит ћемо1 исправићемо	исправит ћете1 исправићете	исправит ће1 исправиће
	Future II	бу̏де̄м исправио2	бу̏де̄ш исправио2	бу̏де̄ исправио2	бу̏де̄мо исправили2	бу̏де̄те исправили2	бу̏дӯ исправили2
Past	Perfect	исправио сам2	исправио си2	исправио је2	исправили смо2	исправили сте2	исправили су2
	Pluperfect3	би̏о сам исправио2	би̏о си исправио2	би̏о је исправио2	би́ли смо исправили2	би́ли сте исправили2	би́ли су исправили2
	Aorist	исправих	исправи	исправи	исправисмо	исправисте	исправише
Conditional I		исправио бих2	исправио би2	исправио би2	исправили бисмо2	исправили бисте2	исправили би2
Conditional II4		би̏о бих исправио2	би̏о би исправио2	би̏о би исправио2	би́ли бисмо исправили2	би́ли бисте исправили2	би́ли би исправили2
Imperative		—	исправи	—	исправимо	исправите	—
Active past participle		исправио m / исправила f / исправило n			исправили m / исправиле f / исправила n
Passive past participle		исправљен m / исправљена f / исправљено n			исправљени m / исправљене f / исправљена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.   *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Related terms

• ѝсправљати impf