hiljada
Serbo-Croatian
[edit]| ← 100 | ← 900 | 1,000 | ||
|---|---|---|---|---|
| 100 | ||||
| Cardinal: hiljada, tisuća Ordinal: hiljaditi, tisućiti Multiplier: hiljadostruk, tisućostruk Fractional: hiljaditina, tisućitina | ||||
Alternative forms
[edit]Etymology
[edit]Borrowed from Greek χιλιάδα (chiliáda), from Ancient Greek χιλιάς (khiliás). Some of the early attestations suggest /lj/ rather than /ʎ/ pronunciation (see Hektorović's quotation).[1] First attested in the 15th century.[1] Supplanted native tisuća, particularly in eastern Štokavian dialects. The replacement came from Greek merchants who were the main users of larger numbers; on the other hand, Štokavian Dubrovnik which extensively traded retained the Slavic word.[2] Also found in other Balkan Slavic languages: Bulgarian хиляда (hiljada), Macedonian илјада (iljada).
Pronunciation
[edit]Noun
[edit]hìljada (Serbia) or hȉljada (Bosnia, Croatia, Serbia) f (Cyrillic spelling хѝљада or хи̏љада)
- thousand
- Synonym: tisuća
- 1568, Petre Hectorovich, Ribanye i ribarscho prigovaranye i razliche stvari ine[21], Venetia: Gioanfrancesco Camotio, page 17v:
- Oni yur ſuoziſce = ſéxágn dui hilyade
- Oni jur svoziše sēžānj dvi hil'jade
- They had already sailed two thousand fathoms
Usage notes
[edit]- In contemporary Croatian usage tisuća is the usual standard equivalent. Hiljada is regarded as more typical of Serbian, though it is also found in literary Croatian.[3]
- Two accentual variants are found in dialects and standards: hìljada (from older hiljȁda) and hȉljada. The first is the more archaic variant (original Greek χιλιάδα (chiliáda); compare also with Bulgarian хиля́да (hiljáda)), the latter arose by generalising the accent of hȉljādā, the Štokavian genitive plural of hìljada/hiljȁda, a frequent form due to its usage with numbers ≥5.[4] In Čakavian and Kajkavian the form hȉljada may be a result of loaning either hìljada or hȉljada from Štokavian, since the former dialects don't distinguish rising and falling short accents. The geographic spread of the variants in Štokavian is somewhat mixed across the four states, but has yielded the following forms in standard manuals:
- Dialectal data:
- Štokavian:
- Bosnia and Herzegovina: (h)ȉljada[13][4][14][15][16]
- Croatia: hȉljada (central and southern Štokavian dialects)[17][18][19], hiljȁda-hìljada (Slavonia, Old and Neo-Štokavian respectively)[20][21][22]
- Montenegro: (h)iljȁda,[19][23][24] hìljada[25] and ȉljada[26][25]
- Serbia: (h)ìljada,[27][28] ȉljada[29]
- Torlak: ilja̍do[30]
- Čakavian:
- Kajkavian:
- Štokavian:
- Historical dictionaries and grammars:
- Della Bella 1728: Higljadda (Migliajo)
- Ignjat Alojzije Brlić 1833/1850: hil̦âda[37]
Declension
[edit]| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | hìljada | hìljade |
| genitive | hìljadē | hȉljādā |
| dative | hìljadi | hìljadama |
| accusative | hìljadu | hìljade |
| vocative | hìljado | hìljade |
| locative | hìljadi | hìljadama |
| instrumental | hìljadōm | hìljadama |
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | hȉljada | hȉljade |
| genitive | hȉljadē | hȉljādā |
| dative | hȉljadi | hȉljadama |
| accusative | hȉljadu | hȉljade |
| vocative | hȉljado | hȉljade |
| locative | hȉljadi | hȉljadama |
| instrumental | hȉljadōm | hȉljadama |
Quotations
[edit]- For quotations using this term, see Citations:hiljada.
Derived terms
[edit]References
[edit]- ↑ 1.0 1.1 Pero Budmani, editor (1887–1891), “hìļada”, in Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika[1] (in Serbo-Croatian), volume 3, Zagreb: JAZU, page 597
- ^ Rešetar, Milan (1907), Der štokavische Dialekt[2], Wien: Alfred Hölder, page 191:
- Für die Tausender haben die meisten što-Sprecher das griechische hiļada angenommen, gewiß deswegen, weil in diesen Gegenden nur die reichen griechischen Kaufleute mit Tausendern operierten; doch Ragusa mit seinem hochentwickelten Handel hielt an dem einheimischen tȉsuća fest; wenn ich mich recht erinnere, kann man hier das griechische Wort nur in solchen Redensarten wie hȉl̦adu-sam-ti pútā rȅkō, da..., also wo nicht die arithmetische bestimmte Zahl 1000 ausgedrückt werden soll. Aber schon in den Bocche (Prčań), sowie in Montenegro (Ozrinići) ist nur il̦ȁda in Gebrauch; umgekehrt hat sich das alte Wort nur in Redensarten erhalten: tȉsućnī lūpȅž „großer Dieb“ Prčań.
- ^ Brodnjak, Vladimir (1992), Rječnik razlika između hrvatskoga i srpskoga jezika, Zagreb: Školske novine – Hrvatska sveučilišna naklada, page 170
- ↑ 4.0 4.1 Brozović, Dalibor (2007) [1956], “Govor u dolini rijeke Fojnice”, in Hrvatski dijalektološki zbornik[3], volume 13, Zagreb: HAZU, page 133 of 161–267
- ^ Maretić, Tomo (1899), Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika[4], Zagreb: L. Hartman (Kugli i Deutsch), page 217
- ^ “hiljada”, in Hrvatski jezični portal [Croatian language portal] (in Serbo-Croatian), 2006–2026
- ^ Vukušić, Stjepan; Zoričić, Ivan; Graselli-Vukušić, Marija (2007), Naglasak u hrvatskome književnom jeziku (Velika hrvatska gramatika; 4), Zagreb: Globus, →ISBN
- ^ Čedić, Ibrahim, editor (2007), Rječnik bosanskog jezika, Sarajevo: Institut za jezik, →ISBN
- ^ Halilović, Senahid; Halilović, Amra (2014), Bosansko-slovenski rječnik / Bosansko-slovenski slovar, Sarajevo / Ljubljana: Slavistički komitet / Kulturno-izobraževalni zavod Averroes
- ^ Вук Стефановић Караџић (1852), Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима[5], 2nd edition, Беч
- ^ Мирослав Николић, editor (2011), Речник српскога језика, 2nd edition, Нови Сад: Матица српска
- ^ Московљевић, Милош С. (1990), Речник савременог српскохрватског књижевног језика с језичким саветником, 2nd edition, Београд: Аполон
- ^ Baotić, Josip (1979), “Akcenatski sistem sela Kostrča u bosanskoj Posavini”, in Bosanskohercegovački dijalektološki zbornik, volume 2, Sarajevo: Institut za jezik i književnost, page 195 of 161–267: “ȉljada”
- ^ Halilović, Senahid; Tanović, Ilijas; Šehović, Amela (2009), Govor grada Sarajeva i razgovorni bosanski jezik[6], Sarajevo: Slavistički komitet, page 59: “hȉjada / hȉĺada”
- ^ Milas, Matej (1903), “Današńi mostarski dijalekat”, in Rad Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti, volume 153 (60), Zagreb: JAZU, page 68 of 47–97
- ^ Peco, Asim (1986), Ikavskoštakavski govori Zapadne Hercegovine[7], Sarajevo: ANUBiH, page 204: “ȉljada, kod Muslimana hȉjada/hȉljada”
- ^ Šimundić, Mate (1971), Govor Imotske krajine i Bekije[8], Sarajevo: Akademija nauka i umjetnosti BiH, page 143: “ȉljadu”
- ^ Vukušić, Stjepan (1981–1982), “Usporedbe dvaju novoštokavskih naglašavanja – stiničkog i Daničićeva : Prilog za uporabnu normu hrvatskoga književnog jezika”, in Senjski zbornik[9], volume 9, Senj: Gradski muzej Senj – Senjsko muzejsko društvo, page 338 of 283–366: “ȉljəda (i ȉljada)”
- ↑ 19.0 19.1 Rešetar, Milan (1900), Die serbokroatische Betonung südwestlicher Mundarten, Wien: Alfred Hölder, page 153:
- Für 1000 hat R[agusa] gewöhnlich tȉsuća, viel seltener hȉl̨ada (V[uk Karadžić, Srpski rječnik], hìl̨ada, Gen. plur. hȉl̨ādā, aber auch Maretić, Gram[atika] i stil[istika hrvatskoga ili srpskoga književnog jezika] 217 betont hȉl̨ada), O[zrinići] und P[rčanj] dagegen regelmässig il̨ȁda, das nach §. 57 im Gen. plur. ȉl̨ādā O[zrinići], ȉl̨ādāg P[rčanj] hat; Perast kennt il̨ȁda und tȉsuća (P[rčanj] letzteres nur in tȉsućnī lūpȅž = „grosser Dieb“).
- ^ Ivšić, Stjepan (1973) [1913], “Današńi posavski govor”, in Izabrana djela iz slavenske akcentuacije (Gesammelte Schriften zum slavischen Akzent), München: Wilhelm Fink Verlag, page [395](179) of [217–482] (1–261): “il̦ȁda (ìl̦ada)”
- ^ Klaić, Adolf Bratoljub (2007), Bizovačko narječje, Bizovac: Matica hrvatska, Ogranak Bizovac, page 107: “iljȁda”
- ^ Mataković Krmpotić, Katica (2022), Kako su stari pripovidali 2. Rječnik govora Gradišta[10], Cerna / Gradište: Piksel print: “iljȁda, Gsg iljȁdē, Gpl ȉljādā”
- ^ Čirgić, Adnan (2008), “Akcenatske osobine staropodgoričkoga govora”, in Istraživanja[11], volume 3, Mostar: Fakultet humanističkih nauka, page 194 of 183–203
- ^ Šušanj, Jelena (2023) Govor Njeguša (privremena verzija) (Thesis)[12], Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku, Filozofski fakultet, page 200: “iĺȁda, u zadnje vrijeme češće hiĺȁda”
- ↑ 25.0 25.1 Ружичић, Гојко (1927), “Акценатски систем пљеваљског говора”, in Српски дијалектолошки зборник[13], volume III, Београд: Српска краљевска академија, page 148 of 115–176: “Поред обичног и̏љада, о̀д иљаде̄, двије́ иљаде забележио сам и ѝљада.”
- ^ Вуковић, Јован Л. (1938–1939), “Говор Пиве и Дробњака”, in Јужнословенски филолог[14], volume XVII, Београд, page 65 of 1–113: “и̏љаду”
- ^ Николић, Берислав М. (1968), “Тршићки говор”, in Српски дијалектолошки зборник[15], volume XVII, Београд: Институт за српскохрватски језик, page 419 of 367–473: “ѝљада”
- ^ Sekulić, Ante (2005), Rječnik govora bačkih Hrvata, Zagreb, Subotica: Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje, Katolički institut "Ivan Antunović"
- ^ Московљевић, Милош (1927–1928), “Акценти поцерског говора”, in Јужнословенски филолог[16], volume VII, Београд: Државна штампарија, page 10 of 5–68
- ^ Broch, Olaf (1903), Die Dialekte des südlichsten Serbiens[17], Wirn: Alfred Hölder, pages 110, 223, 254, 303: “il̨ádo”
- ^ Ivančić Dusper, Đurđica; Bašić, Martina (2013), Rječnik crikveničkoga govora[18], Crikvenica: Centar za kulturu "Dr. Ivan Kostrenčić", page 105
- ^ Jurišić, Blaž (1973), Rječnik govora otoka Vrgade, Zagreb: JAZU
- ^ Maresić, Jela; Miholek, Vladimir (2011), Opis i rječnik đurđevečkoga govora, Đurđevac: Gradska knjižnica Đurđevac
- ^ Hanzir, Štefica; Horvat, Jasna; Jakolić, Božica; Jozić, Željko; Lončarić, Mijo (2015), Rječnik kajkavske donjosutlanske ikavice[19], Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje
- ^ Lipljin, Tomislav (2013), Rječnik varaždinskoga kajkavskog govora, 2nd edition, Varaždin: Stanek Media, page 425
- ^ Šojat, Antun (1982), “Turopoljski govori”, in Hrvatski dijalektološki zbornik[20], volume 6, Zagreb: JAZU, page 406 of 317–493
- ^ Ivšić, Stjepan (1973) [1912], “Akcenat u gramatici Igńata Alojzija Brlića”, in Izabrana djela iz slavenske akcentuacije (Gesammelte Schriften zum slavischen Akzent), München: Wilhelm Fink Verlag, page [626](82) of [545–639] (1–95)