бринути
Serbo-Croatian
Etymology
From бри̏га
Pronunciation
Verb
бри̏нути impf (Latin spelling brȉnuti)
Conjugation
Conjugation of бринути
| Infinitive: бринути | Present verbal adverb: бри̏нӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: — | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | бринем | бринеш | брине | бринемо | бринете | брину | |
| Future | Future I | бринут ћу1 бринућу |
бринут ћеш1 бринућеш |
бринут ће1 бринуће |
бринут ћемо1 бринућемо |
бринут ћете1 бринућете |
бринут ће1 бринуће |
| Future II | бу̏де̄м бринуо2 | бу̏де̄ш бринуо2 | бу̏де̄ бринуо2 | бу̏де̄мо бринули2 | бу̏де̄те бринули2 | бу̏дӯ бринули2 | |
| Past | Perfect | бринуо сам2 | бринуо си2 | бринуо је2 | бринули смо2 | бринули сте2 | бринули су2 |
| Pluperfect3 | би̏о сам бринуо2 | би̏о си бринуо2 | би̏о је бринуо2 | би́ли смо бринули2 | би́ли сте бринули2 | би́ли су бринули2 | |
| Imperfect | брињах | брињаше | брињаше | брињасмо | брињасте | брињаху | |
| Conditional I | бринуо бих2 | бринуо би2 | бринуо би2 | бринули бисмо2 | бринули бисте2 | бринули би2 | |
| Conditional II4 | би̏о бих бринуо2 | би̏о би бринуо2 | би̏о би бринуо2 | би́ли бисмо бринули2 | би́ли бисте бринули2 | би́ли би бринули2 | |
| Imperative | — | брини | — | бринимо | брините | — | |
| Active past participle | бринуо m / бринула f / бринуло n | бринули m / бринуле f / бринула n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
| |||||||