упрљати

Serbo-Croatian

Etymology

From у- +‎ прљати.

Pronunciation

• IPA^(key): /upřːʎati/
• Hyphenation: у‧пр‧ља‧ти

Verb

упр́љати pf (Latin spelling upŕljati)

1. (transitive, reflexive) to dirty, soil
2. (transitive, reflexive) to stain, sully, besmirch (of name, honor, etc.)

Conjugation

Conjugation of упрљати

Infinitive: упрљати		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: упр́ља̄вши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		упрљам	упрљаш	упрља	упрљамо	упрљате	упрљају
Future	Future I	упрљат ћу1 упрљаћу	упрљат ћеш1 упрљаћеш	упрљат ће1 упрљаће	упрљат ћемо1 упрљаћемо	упрљат ћете1 упрљаћете	упрљат ће1 упрљаће
	Future II	бу̏де̄м упрљао2	бу̏де̄ш упрљао2	бу̏де̄ упрљао2	бу̏де̄мо упрљали2	бу̏де̄те упрљали2	бу̏дӯ упрљали2
Past	Perfect	упрљао сам2	упрљао си2	упрљао је2	упрљали смо2	упрљали сте2	упрљали су2
	Pluperfect3	би̏о сам упрљао2	би̏о си упрљао2	би̏о је упрљао2	би́ли смо упрљали2	би́ли сте упрљали2	би́ли су упрљали2
	Aorist	упрљах	упрља	упрља	упрљасмо	упрљасте	упрљаше
Conditional I		упрљао бих2	упрљао би2	упрљао би2	упрљали бисмо2	упрљали бисте2	упрљали би2
Conditional II4		би̏о бих упрљао2	би̏о би упрљао2	би̏о би упрљао2	би́ли бисмо упрљали2	би́ли бисте упрљали2	би́ли би упрљали2
Imperative		—	упрљај	—	упрљајмо	упрљајте	—
Active past participle		упрљао m / упрљала f / упрљало n			упрљали m / упрљале f / упрљала n
Passive past participle		упрљан m / упрљана f / упрљано n			упрљани m / упрљане f / упрљана n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.   *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.