допловити

Serbo-Croatian

Etymology

From до- +‎ пловити.

Pronunciation

• IPA^(key): /doplǒʋiti/
• Hyphenation: до‧пло‧ви‧ти

Verb

допло̀вити pf (Latin spelling doplòviti)

1. (intransitive) to arrive or reach by sailing (of a ship/boat, or of a sailor)

Conjugation

Conjugation of допловити

Infinitive: допловити		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: допло̀вӣвши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		допловим	допловиш	доплови	допловимо	допловите	доплове
Future	Future I	допловит ћу1 допловићу	допловит ћеш1 допловићеш	допловит ће1 допловиће	допловит ћемо1 допловићемо	допловит ћете1 допловићете	допловит ће1 допловиће
	Future II	бу̏де̄м допловио2	бу̏де̄ш допловио2	бу̏де̄ допловио2	бу̏де̄мо допловили2	бу̏де̄те допловили2	бу̏дӯ допловили2
Past	Perfect	допловио сам2	допловио си2	допловио је2	допловили смо2	допловили сте2	допловили су2
	Pluperfect3	би̏о сам допловио2	би̏о си допловио2	би̏о је допловио2	би́ли смо допловили2	би́ли сте допловили2	би́ли су допловили2
	Aorist	доплових	доплови	доплови	допловисмо	допловисте	допловише
Conditional I		допловио бих2	допловио би2	допловио би2	допловили бисмо2	допловили бисте2	допловили би2
Conditional II4		би̏о бих допловио2	би̏о би допловио2	би̏о би допловио2	би́ли бисмо допловили2	би́ли бисте допловили2	би́ли би допловили2
Imperative		—	доплови	—	допловимо	допловите	—
Active past participle		допловио m / допловила f / допловило n			допловили m / допловиле f / допловила n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.   *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.