клицати
Jump to navigation
Jump to search
Old Church Slavonic
[edit]Etymology
[edit](This etymology is missing or incomplete. Please add to it, or discuss it at the Etymology scriptorium.)
Verb
[edit]клицати • (klicati) impf
Conjugation
[edit]| singular | dual | plural | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| азъ (azŭ) | тꙑ (ty) | тъ (tŭ) | вѣ (vě) | ва (va) | та (ta) | мꙑ (my) | вꙑ (vy) | ти (ti) | |||||||||
| кличѫ (kličǫ) | кличеши (kličeši) | кличетъ (kličetŭ) | кличевѣ (kličevě) | кличета (kličeta) | кличете (kličete) | кличемъ (kličemŭ) | кличете (kličete) | кличѫтъ (kličǫtŭ) | |||||||||
Further reading
[edit]- “клицати”, in GORAZD (overall work in Czech, English, and Russian), http://gorazd.org, 2016—2024
- Havlová, Eva, Erhart, Adolf, editors (1996), “klicati”, in Etymologický slovník jazyka staroslověnského [Etymological Dictionary of the Old Church Slavonic Language] (in Czech), numbers 6 (klęti – kuditi), Prague: Academia, →ISBN, page 317
Serbo-Croatian
[edit]Etymology
[edit]From кли̏к.
Pronunciation
[edit]Verb
[edit]кли̏цати impf (Latin spelling klȉcati)
- (intransitive) to cheer, jubilate, cheerfully shout
- (intransitive) to support someone by cheers or shouts (+ dative)
Conjugation
[edit]Conjugation of клицати
| Infinitive: клицати | Present verbal adverb: -чӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: кли̏ца̄ње | ||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | кличем | кличеш | кличе | кличемо | кличете | кличу | |
| Future | Future I | клицат ћу1 клицаћу |
клицат ћеш1 клицаћеш |
клицат ће1 клицаће |
клицат ћемо1 клицаћемо |
клицат ћете1 клицаћете |
клицат ће1 клицаће |
| Future II | бу̏де̄м клицао2 | бу̏де̄ш клицао2 | бу̏де̄ клицао2 | бу̏де̄мо клицали2 | бу̏де̄те клицали2 | бу̏дӯ клицали2 | |
| Past | Perfect | клицао сам2 | клицао си2 | клицао је2 | клицали смо2 | клицали сте2 | клицали су2 |
| Pluperfect3 | би̏о сам клицао2 | би̏о си клицао2 | би̏о је клицао2 | би́ли смо клицали2 | би́ли сте клицали2 | би́ли су клицали2 | |
| Imperfect | клицах | клицаше | клицаше | клицасмо | клицасте | клицаху | |
| Conditional I | клицао бих2 | клицао би2 | клицао би2 | клицали бисмо2 | клицали бисте2 | клицали би2 | |
| Conditional II4 | би̏о бих клицао2 | би̏о би клицао2 | би̏о би клицао2 | би́ли бисмо клицали2 | би́ли бисте клицали2 | би́ли би клицали2 | |
| Imperative | — | кличи | — | кличимо | кличите | — | |
| Active past participle | клицао m / клицала f / клицало n | клицали m / клицале f / клицала n | |||||
| 1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
| |||||||
Related terms
[edit]References
[edit]- “клицати” in Hrvatski jezični portal