спећи

Serbo-Croatian

Etymology

From с- +‎ пе̏ћи.

Pronunciation

• IPA^(key): /spêt͡ɕi/
• Hyphenation: спе‧ћи

Verb

спе̏ћи pf (Latin spelling spȅći)

1. (transitive, reflexive) to cause a burn; scorch, burn someone
2. (transitive, regional) to bake, roast

Conjugation

Conjugation of спећи

Infinitive: спећи		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: спе̏ка̄вши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		спечем	спечеш	спече	спечемо	спечете	спеку
Future	Future I	спећи ћу	спећи ћеш	спећи ће	спећи ћемо	спећи ћете	спећи ће
	Future II	бу̏де̄м спекао2	бу̏де̄ш спекао2	бу̏де̄ спекао2	бу̏де̄мо спекли2	бу̏де̄те спекли2	бу̏дӯ спекли2
Past	Perfect	спекао сам2	спекао си2	спекао је2	спекли смо2	спекли сте2	спекли су2
	Pluperfect3	би̏о сам спекао2	би̏о си спекао2	би̏о је спекао2	би́ли смо спекли2	би́ли сте спекли2	би́ли су спекли2
	Aorist	спекох	спече	спече	спекосмо	спекосте	спекоше
Conditional I		спекао бих2	спекао би2	спекао би2	спекли бисмо2	спекли бисте2	спекли би2
Conditional II4		би̏о бих спекао2	би̏о би спекао2	би̏о би спекао2	би́ли бисмо спекли2	би́ли бисте спекли2	би́ли би спекли2
Imperative		—	специ	—	специмо	специте	—
Active past participle		спекао m / спекла f / спекло n			спекли m / спекле f / спекла n
Passive past participle		спечен m / спечена f / спечено n			спечени m / спечене f / спечена n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.

References

• “спећи” in Hrvatski jezični portal