мучити
Definition from Wiktionary, the free dictionary
Contents |
Serbo-Croatian [edit]
Pronunciation [edit]
- IPA: /mûtʃiti/
- Hyphenation: му‧чи‧ти
Verb [edit]
му̏чити (Latin spelling mȕčiti) impf.
- (transitive) to torture, torment
- (transitive) to worry, vex
- (transitive) to pester, bother, trouble
- (reflexive) to try hard, struggle, take pains, make efforts
Conjugation [edit]
Conjugation of мучити
| Infinitive: мучити | Present verbal adverb: му̏че̄ћи | Past verbal adverb: - | Verbal noun: му̏че̄ње | ||||
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја |
ти |
он / она / оно |
ми |
ви |
они / оне / она |
|
| Present |
мучим | мучиш | мучи | мучимо | мучите | муче | |
| Future |
Future I |
мучит ћу1 мучићу |
мучит ћеш1 мучићеш |
мучит ће1 мучиће |
мучит ћемо1 мучићемо |
мучит ћете1 мучићете |
мучит ће1 мучиће |
| Future II |
будем мучио2 | будеш мучио2 | буде мучио2 | будемо мучили2 | будете мучили2 | буду мучили2 | |
| Past |
Perfect |
мучио2 сам | мучио2 си | мучио2 je | мучили2 смо | мучили2 сте | мучили2 су |
| Pluperfect |
био сам мучио2 | био си мучио2 | био је мучио2 | били смо мучили2 | били сте мучили2 | били су мучили2 | |
| Imperfect |
мучах | мучаше | мучаше | мучасмо | мучасте | мучаху | |
| Conditional I |
мучио2 бих | мучио2 би | мучио2 би | мучили2 бисмо | мучили2 бисте | мучили2 би | |
| Conditional II |
био бих мучио2 | био би мучио2 | био би мучио2 | били бисмо мучили2 | били бисте мучили2 | били би мучили2 | |
| Imperative |
- | мучи | - | мучимо | мучите | - | |
| Active past participle |
мучио m / мучила f / мучило n | мучили m / мучиле f / мучила n | |||||
| Passive past participle |
мучен m / мучена f / мучено n | мучени m / мучене f / мучена n | |||||
| 1 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. |
|||||||