бучити
Jump to navigation
Jump to search
Serbo-Croatian
[edit]Alternative forms
[edit]- бу́чати (alternative infinitive)
Pronunciation
[edit]Verb
[edit]бу́чити impf (Latin spelling búčiti)
Conjugation
[edit]Conjugation of бучити
Infinitive: бучити | Present verbal adverb: бу́че̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: буча̄ње | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | бучим | бучиш | бучи | бучимо | бучите | буче | |
Future | Future I | бучит ћу1 бучићу |
бучит ћеш1 бучићеш |
бучит ће1 бучиће |
бучит ћемо1 бучићемо |
бучит ћете1 бучићете |
бучит ће1 бучиће |
Future II | бу̏де̄м бучио2 | бу̏де̄ш бучио2 | бу̏де̄ бучио2 | бу̏де̄мо бучили2 | бу̏де̄те бучили2 | бу̏дӯ бучили2 | |
Past | Perfect | бучио сам2 | бучио си2 | бучио је2 | бучили смо2 | бучили сте2 | бучили су2 |
Pluperfect3 | би̏о сам бучио2 | би̏о си бучио2 | би̏о је бучио2 | би́ли смо бучили2 | би́ли сте бучили2 | би́ли су бучили2 | |
Imperfect | бучах | бучаше | бучаше | бучасмо | бучасте | бучаху | |
Conditional I | бучио бих2 | бучио би2 | бучио би2 | бучили бисмо2 | бучили бисте2 | бучили би2 | |
Conditional II4 | би̏о бих бучио2 | би̏о би бучио2 | би̏о би бучио2 | би́ли бисмо бучили2 | би́ли бисте бучили2 | би́ли би бучили2 | |
Imperative | — | бучи | — | бучимо | бучите | — | |
Active past participle | бучио m / бучила f / бучило n | бучили m / бучиле f / бучила n | |||||
1 Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2 For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3 Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped. 4 Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.
|