човек

Definition from Wiktionary, the free dictionary
Jump to: navigation, search

Bulgarian[edit]

Etymology[edit]

From Proto-Slavic *čьlověkъ, *čelověkъ.

Pronunciation[edit]

Noun[edit]

човек (čovékm

  1. man, person
    Този човек е странен.Tozi čovek e stranen. — He is a strange person.
  2. fellow, chap, guy, jack, bloke
  3. creature
  4. one, you, any person, an unspecified individual
  5. husband

Inflection[edit]


Macedonian[edit]

Etymology[edit]

From Proto-Slavic *čьlověkъ, *čelověkъ.

Pronunciation[edit]

Noun[edit]

човек (čóvekm

  1. person
  2. man
  3. human
  4. one, you, any person, an unspecified individual

Usage notes[edit]

  • This word is irregular. Човек (man, person) is the singular form of the plural word луѓе (men, people).

Serbo-Croatian[edit]

Alternative forms[edit]

Etymology[edit]

From older človek, from Proto-Slavic *čьlověkъ, *čelověkъ.

Pronunciation[edit]

  • IPA(key): /tʃôʋek/
  • Hyphenation: чо‧век

Noun[edit]

чо̏век m (Latin spelling čȍvek)

  1. man, person
    јесте ли видјели овог чов(ј)ека? — have you seen this man?
    ти си мртав чов(ј)ек — you're a dead man
    занемарите чов(ј)ека иза зав(ј)есе — pay no attention to the man behind the curtain
  2. human
    не желим бити чов(ј)ек, желим бити робот! — I don't want to be human, I want to be a robot!
    ниси зао, само си...чов(ј)ек — you're not evil, you're just...human

Declension[edit]

References[edit]

  • човек” in Hrvatski jezični portal
  • Речник српскохрватскога књижевног језика (1990, Друго фототипско издање), Матица српска, Matica hrvatska (Нови Сад, Zagreb), volume 6, page 891
  • Речник српскога језика (2007, Прво издање), Нови Сад: Матица српска, page 1520