istući

Serbo-Croatian

Etymology

iz- +‎ tući

Pronunciation

• IPA^(key): /ǐstuːtɕi/
• Hyphenation: is‧tu‧ći

Verb

ìstūći pf (Cyrillic spelling ѝстӯћи)

1. (transitive) to beat, thrash

Conjugation

Conjugation of istući

Infinitive: istući		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: ìstūkāvši		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Present		istučem	istučeš	istuče	istučemo	istučete	istuku
Future	Future I	istući ću	istući ćeš	istući će	istući ćemo	istući ćete	istući će
	Future II	bȕdēm istukao2	bȕdēš istukao2	bȕdē istukao2	bȕdēmo istukli2	bȕdēte istukli2	bȕdū istukli2
Past	Perfect	istukao sam2	istukao si2	istukao je2	istukli smo2	istukli ste2	istukli su2
	Pluperfect3	bȉo sam istukao2	bȉo si istukao2	bȉo je istukao2	bíli smo istukli2	bíli ste istukli2	bíli su istukli2
	Aorist	istukoh	istuče	istuče	istukosmo	istukoste	istukoše
Conditional I		istukao bih2	istukao bi2	istukao bi2	istukli bismo2	istukli biste2	istukli bi2
Conditional II4		bȉo bih istukao2	bȉo bi istukao2	bȉo bi istukao2	bíli bismo istukli2	bíli biste istukli2	bíli bi istukli2
Imperative		—	istuci	—	istucimo	istucite	—
Active past participle		istukao m / istukla f / istuklo n			istukli m / istukle f / istukla n
Passive past participle		istučen m / istučena f / istučeno n			istučeni m / istučene f / istučena n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.