tući

See also: tuci and tūci

Serbo-Croatian

Etymology

From Proto-Slavic *telťi (“to pound”). Cognate with dialectal Bulgarian тълча, Russian толочь (toločʹ, “grind”), Slovene tolči (“rap”), Slovak tĺcť (“beat, throb”).

Pronunciation

• IPA^(key): /tûːtɕi/
• Hyphenation: tu‧ći

Verb

tȗći impf (Cyrillic spelling ту̑ћи)

1. (transitive) to beat, thrash
2. (reflexive) to fight

Conjugation

Conjugation of tući

Infinitive: tući		Present verbal adverb: túkūći		Past verbal adverb: —		Verbal noun: túčēnje
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Present		tučem	tučeš	tuče	tučemo	tučete	tuku
Future	Future I	tući ću	tući ćeš	tući će	tući ćemo	tući ćete	tući će
	Future II	bȕdēm tukao2	bȕdēš tukao2	bȕdē tukao2	bȕdēmo tukli2	bȕdēte tukli2	bȕdū tukli2
Past	Perfect	tukao sam2	tukao si2	tukao je2	tukli smo2	tukli ste2	tukli su2
	Pluperfect3	bȉo sam tukao2	bȉo si tukao2	bȉo je tukao2	bíli smo tukli2	bíli ste tukli2	bíli su tukli2
	Imperfect	tucijah / tučah	tucijaše / tučaše	tucijaše / tučaše	tucijasmo / tučasmo	tucijaste / tučaste	tucijahu / tučahu
Conditional I		tukao bih2	tukao bi2	tukao bi2	tukli bismo2	tukli biste2	tukli bi2
Conditional II4		bȉo bih tukao2	bȉo bi tukao2	bȉo bi tukao2	bíli bismo tukli2	bíli biste tukli2	bíli bi tukli2
Imperative		—	tuci	—	tucimo	tucite	—
Active past participle		tukao m / tukla f / tuklo n			tukli m / tukle f / tukla n
Passive past participle		tučen m / tučena f / tučeno n			tučeni m / tučene f / tučena n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.

Derived terms

• dòtūći
• ìstūći
• nàtūći
• òtūći
• pòtūći

• prètūći
• stȗći
• ùtūći
• zàtūći

Related terms

• tȕcati impf

Quotations

• For quotations using this term, see Citations:tući.