žuriti

See also: zuriti

Serbo-Croatian

Etymology

From Proto-Slavic *žuriti, likely from Proto-Indo-European *gʰewro-.

Verb

žúriti ? (Cyrillic spelling жу́рити)

1. (intransitive) to hurry
2. (intransitive) to rush

Conjugation

Conjugation of žuriti

Infinitive: žuriti		Present verbal adverb: žureći		Past verbal adverb: žurivši		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Present		žurim	žuriš	žuri	žurimo	žurite	žure
Future	Future I	žurit ću2 žuriću	žurit ćeš2 žurićeš	žurit će2 žuriće	žurit ćemo2 žurićemo	žurit ćete2 žurićete	žurit će2 žuriće
	Future II	budem žurio1	budeš žurio1	bude žurio1	budemo žurili1	budete žurili1	budu žurili1
Past	Perfect	žurio sam1	žurio si1	žurio je1	žurili smo1	žurili ste1	žurili su1
	Pluperfect	bio sam žurio1	bio si žurio1	bio je žurio1	bili smo žurili1	bili ste žurili1	bili su žurili1
	Imperfect	žurih	žuriše	žuriše	žurismo	{{{impf.2p}}}	žuriste
Conditional I		žurio bih1	žurio bi1	žurio bi1	žurili bismo1	žurili biste1	žurili bi1
Conditional II		bio bih žurio1	bio bi žurio1	bio bi žurio1	bili bismo žurili1	bili biste žurili1	bili bi žurili1
Imperative		—	žuri	—	žurimo	žurite	—
Active past participle		žurio m / žurila f / žurilo n			žurili m / žurile f / žurila n
1   For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. 2   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Derived terms

• požuriti