žuriti

See also: zuriti

Serbo-Croatian

Etymology

From Proto-Slavic *žuriti, likely from Proto-Indo-European *gʰewro-.

Verb

žùriti impf (Cyrillic spelling жу̀рити)

1. (intransitive, reflexive) to hurry, rush

Conjugation

Conjugation of žuriti

Infinitive: žuriti		Present verbal adverb: žureći		Past verbal adverb: —		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Present		žurim	žuriš	žuri	žurimo	žurite	žure
Future	Future I	žurit ću1 žuriću	žurit ćeš1 žurićeš	žurit će1 žuriće	žurit ćemo1 žurićemo	žurit ćete1 žurićete	žurit će1 žuriće
	Future II	budem žurio2	budeš žurio2	bude žurio2	budemo žurili2	budete žurili2	budu žurili2
Past	Perfect	žurio sam2	žurio si2	žurio je2	žurili smo2	žurili ste2	žurili su2
	Pluperfect3	bio sam žurio2	bio si žurio2	bio je žurio2	bili smo žurili2	bili ste žurili2	bili su žurili2
	Imperfect	žurih	žuriše	žuriše	žurismo	{{{impf.2p}}}	žuriste
Conditional I		žurio bih2	žurio bi2	žurio bi2	žurili bismo2	žurili biste2	žurili bi2
Conditional II		bio bih žurio2	bio bi žurio2	bio bi žurio2	bili bismo žurili2	bili biste žurili2	bili bi žurili2
Imperative		—	žuri	—	žurimo	žurite	—
Active past participle		žurio m / žurila f / žurilo n			žurili m / žurile f / žurila n
1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. 2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively. 3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (to be) is routinely dropped.   * Note: The aorist and imperfect have nowadays fallen into disuse and as such they are found only in literary texts; routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

• požuriti