мислити

Serbo-Croatian

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *mysliti, from Proto-Indo-European *muHdʰ-.

Pronunciation

• IPA^(key): /mîsliti/
• Hyphenation: ми‧сли‧ти

Verb

ми̏слити impf (Latin spelling mȉsliti)

1. (intransitive) to think

   Напаљени скоте, мислиш погрешном главом! ― You horny bastard, you're thinking with the wrong head!

2. (intransitive) to be intent on, plan

   Овога љета не мислим ићи у брда. ― I don't plan to go to the hills this summer.

Conjugation

Conjugation of мислити

infinitive		мислити
present verbal adverb		ми̏сле̄ћи
past verbal adverb		—
verbal noun		ми̏шље̄ње
		singular			plural
		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
present		мислим	мислиш	мисли	мислимо	мислите	мисле
future	future I	мислит ћу1 мислићу	мислит ћеш1 мислићеш	мислит ће1 мислиће	мислит ћемо1 мислићемо	мислит ћете1 мислићете	мислит ћē1 мислиће
	future II	бу̏де̄м мислио2	бу̏де̄ш мислио2	бу̏де̄ мислио2	бу̏де̄мо мислили2	бу̏де̄те мислили2	бу̏дӯ мислили2
past	perfect	мислио сам2	мислио си2	мислио је2	мислили смо2	мислили сте2	мислили су2
	pluperfect3	би̏о сам мислио2	би̏о си мислио2	би̏о је мислио2	би́ли смо мислили2	би́ли сте мислили2	би́ли су мислили2
	imperfect	мишљах	мишљаше	мишљаше	мишљасмо	мишљасте	мишљаху
conditional	conditional I	мислио бих2	мислио би2	мислио би2	мислили бисмо2	мислили бисте2	мислили би2
	conditional II4	би̏о бих мислио2	би̏о би мислио2	би̏о би мислио2	би́ли бисмо мислили2	би́ли бисте мислили2	би́ли би мислили2
imperative		—	мисли	—	мислимо	мислите	—
active past participle		мислио m / мислила f / мислило n			мислили m / мислиле f / мислила n
passive past participle		мишљен m / мишљена f / мишљено n			мишљени m / мишљене f / мишљена n

¹   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
²   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
³   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (“to be”) is routinely dropped.
⁴   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (“to be”) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

• до̀мислити
• за̀мислити
• ѝзмислити
• на̀мислити
• по̀мислити
• предо̀мислити
• про̀мислити
• ра̀змислити
• сми̏слити
• у̀мислити

References

• “мислити”, in Hrvatski jezični portal [Croatian language portal] (in Serbo-Croatian), 2006–2025

Ukrainian

Etymology

From Proto-Slavic *mysliti. Also analyzable as мисль (myslʹ) +‎ -ити (-yty).

Pronunciation

• IPA^(key): [ˈmɪsɫete]

• Audio:

  (file)

Verb

ми́слити • (mýslyty) impf

1. (intransitive) to think

   Synonyms: ду́мати (dúmaty), міркува́ти (mirkuváty)

2. (transitive) to imagine

   Synonym: уявля́ти собі́ (ujavljáty sobí)

Conjugation

Conjugation of ми́слити, ми́слить (class 4a, imperfective, transitive)

For declension of participles, see their entries. Adverbial participles are indeclinable.

imperfective aspect
infinitive	ми́слити, ми́слить mýslyty, mýslytʹ
participles	present tense	past tense
active	—	—
passive	—	—
adverbial	ми́слячи mýsljačy	ми́сливши mýslyvšy
	present tense	future tense
1st singular я	ми́слю mýslju	бу́ду ми́слити, бу́ду ми́слить, ми́слитиму búdu mýslyty, búdu mýslytʹ, mýslytymu
2nd singular ти	ми́слиш mýslyš	бу́деш ми́слити, бу́деш ми́слить, ми́слитимеш búdeš mýslyty, búdeš mýslytʹ, mýslytymeš
3rd singular він / вона / воно	ми́слить mýslytʹ	бу́де ми́слити, бу́де ми́слить, ми́слитиме búde mýslyty, búde mýslytʹ, mýslytyme
1st plural ми	ми́слим, ми́слимо mýslym, mýslymo	бу́демо ми́слити, бу́демо ми́слить, ми́слитимемо, ми́слитимем búdemo mýslyty, búdemo mýslytʹ, mýslytymemo, mýslytymem
2nd plural ви	ми́слите mýslyte	бу́дете ми́слити, бу́дете ми́слить, ми́слитимете búdete mýslyty, búdete mýslytʹ, mýslytymete
3rd plural вони	ми́слять mýsljatʹ	бу́дуть ми́слити, бу́дуть ми́слить, ми́слитимуть búdutʹ mýslyty, búdutʹ mýslytʹ, mýslytymutʹ
imperative	singular	plural
first-person	—	ми́слім, ми́слімо mýslim, mýslimo
second-person	ми́сли mýsly	ми́сліть mýslitʹ
past tense	singular	plural ми / ви / вони
masculine я / ти / він	ми́слив mýslyv	ми́слили mýslyly
feminine я / ти / вона	ми́слила mýslyla
neuter воно	ми́слило mýslylo

Derived terms

• ми́слення (mýslennja)
• ми́сли́мий (mýslýmyj)
• мисли́тель (myslýtelʹ)

Further reading

• Bilodid, I. K., editor (1970–1980), “мислити”, in Словник української мови: в 11 т. [Dictionary of the Ukrainian Language: in 11 vols] (in Ukrainian), Kyiv: Naukova Dumka
• “мислити”, in Горох – Словозміна [Horokh – Inflection] (in Ukrainian)
• “мислити”, in Словник.ua [Slovnyk.ua] (in Ukrainian)