Jump to content

молити

From Wiktionary, the free dictionary

Moksha

[edit]

Noun

[edit]

молити • (moliti)

  1. definite singular dative of моли (moli)

Old Church Slavonic

[edit]

Etymology

[edit]

From Proto-Slavic *modliti, from Proto-Balto-Slavic *maldī́ˀtei, from Proto-Indo-European *meldʰ-.

Verb

[edit]

молити • (moliti) impf

  1. to ask for
  2. to beg
    • from Slavonic Josephus, книга 6, 460в:
      молѧхꙋтсѧ да оулꙋчѧть ѿ него сп҃сение. титъ же рече имъ врѣмѧ прошенїѧ миноуло. [...] и тако рекъ повелѣ мꙋчити и, и би ѧ.
      molęxutsę da ulučętĭ otŭ nego sp:senije. titŭ že reče imŭ vrěmę prošeniję minulo. [...] i tako rekŭ povelě mučiti i, i bi ę.
      (please add an English translation of this quotation)
  3. to pray
    • from the Homily against the Bogumils, 192-196:
      нъ чьто глаголѭтъ еретици мꙑ паче васъ бога молимъ и бъдимъ и молимъ сѧ а не живемъ въ лѣности ꙗкоже и вꙑ
      nŭ čĭto glagoljǫtŭ eretici my pače vasŭ boga molimŭ i bŭdimŭ i molimŭ sę a ne živemŭ vŭ lěnosti jakože i vy
      What do the heretics say? ‘We pray to God more than you do, we keep vigils and prayers, we do not live in laziness as you do.’

Conjugation

[edit]
Present tense of молити
singular dual plural
азъ (azŭ) тꙑ (ty) тъ (tŭ) вѣ (vě) ва (va) та (ta) мꙑ (my) вꙑ (vy) ти (ti)
молѭ (moljǫ) молиши (moliši) молитъ (molitŭ) моливѣ (molivě) молита (molita) молите (molite) молимъ (molimŭ) молите (molite) молѭтъ (moljǫtŭ)

Derived terms

[edit]

Further reading

[edit]

Serbo-Croatian

[edit]

Etymology

[edit]

Inherited from Proto-Slavic *modliti, from Proto-Balto-Slavic *maldī́ˀtei, from Proto-Indo-European *meldʰ-.

Pronunciation

[edit]
  • IPA(key): /mǒliti/
  • Hyphenation: мо‧ли‧ти

Verb

[edit]

мо̀лити impf (Latin spelling mòliti)

  1. (transitive) to ask, request, beg
    Ја за љубав нећу молити ― I'm Not Gonna Beg for Love (song by Nina Badrić)
  2. (reflexive) to pray

Conjugation

[edit]
Conjugation of молити
infinitive молити
present verbal adverb мо̀ле̄ћи
past verbal adverb моливши
verbal noun мо̀ље̄ње
singular plural
1st 2nd 3rd 1st 2nd 3rd
present молим молиш моли молимо молите моле
future future I молит ћу1
молићу 		молит ћеш1
молићеш 		молит ће1
молиће 		молит ћемо1
молићемо 		молит ћете1
молићете 		молит ће̄1
молиће
future II бу̏де̄м молио2 бу̏де̄ш молио2 бу̏де̄ молио2 бу̏де̄мо молили2 бу̏де̄те молили2 бу̏дӯ молили2
past perfect молио сам2 молио си2 молио је2 молили смо2 молили сте2 молили су2
pluperfect3 би̏о сам молио2 би̏о си молио2 би̏о је молио2 би́ли смо молили2 би́ли сте молили2 би́ли су молили2
imperfect мољах мољаше мољаше мољасмо мољасте мољаху
conditional conditional I молио бих2 молио би2 молио би2 молили бисмо2 молили бисте2 молили би2
conditional II4 би̏о бих молио2 би̏о би молио2 би̏о би молио2 би́ли бисмо молили2 би́ли бисте молили2 би́ли би молили2
imperative — моли — молимо молите —
active past participle молио m / молила f / молило n молили m / молиле f / молила n
passive past participle мољен m / мољена f / мољено n мољени m / мољене f / мољена n

1   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
2   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
3   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (“to be”) is routinely dropped.
4   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (“to be”) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

[edit]

Further reading

[edit]
  • “молити”, in Hrvatski jezični portal [Croatian language portal] (in Serbo-Croatian), 2006–2026

Ukrainian

[edit]

Etymology

[edit]

From Middle Ukrainian молити (molyty), from Old East Slavic молити (moliti), from Proto-Slavic *modliti, from Proto-Balto-Slavic *maldī́ˀtei, from Proto-Indo-European *meldʰ-.

Pronunciation

[edit]
  • IPA(key): [mɔˈɫɪte]
  • Audio:(file)

Verb

[edit]

моли́ти • (molýty) impf

  1. to implore, to entreat, to beseech
  2. to pray, to beg

Conjugation

[edit]
Conjugation of моли́ти, моли́ть (class 4c, imperfective, transitive)
For declension of participles, see their entries. Adverbial participles are indeclinable.
imperfective aspect
infinitive моли́ти, моли́ть
molýty, molýtʹ
participles present tense past tense
active — —
passive — —
adverbial мо́лячи
móljačy 		моли́вши
molývšy
present tense future tense
1st singular
я 		молю́
moljú 		бу́ду моли́ти, бу́ду моли́ть, моли́тиму
búdu molýty, búdu molýtʹ, molýtymu
2nd singular
ти 		мо́лиш
mólyš 		бу́деш моли́ти, бу́деш моли́ть, моли́тимеш
búdeš molýty, búdeš molýtʹ, molýtymeš
3rd singular
він / вона / воно 		мо́лить
mólytʹ 		бу́де моли́ти, бу́де моли́ть, моли́тиме
búde molýty, búde molýtʹ, molýtyme
1st plural
ми 		мо́лим, мо́лимо
mólym, mólymo 		бу́демо моли́ти, бу́демо моли́ть, моли́тимемо, моли́тимем
búdemo molýty, búdemo molýtʹ, molýtymemo, molýtymem
2nd plural
ви 		мо́лите
mólyte 		бу́дете моли́ти, бу́дете моли́ть, моли́тимете
búdete molýty, búdete molýtʹ, molýtymete
3rd plural
вони 		мо́лять
móljatʹ 		бу́дуть моли́ти, бу́дуть моли́ть, моли́тимуть
búdutʹ molýty, búdutʹ molýtʹ, molýtymutʹ
imperative singular plural
first-person — молі́м, молі́мо
molím, molímo
second-person моли́
molý 		молі́ть
molítʹ
past tense singular plural
ми / ви / вони
masculine
я / ти / він 		моли́в
molýv 		моли́ли
molýly
feminine
я / ти / вона 		моли́ла
molýla
neuter
воно 		моли́ло
molýlo

Derived terms

[edit]
Prefixed verbs

Further reading

[edit]
Retrieved from "https://en.wiktionary.org/w/index.php?title=молити&oldid=89154186"