govoriti

Serbo-Croatian

Etymology

From Proto-Slavic *govorìti.

Pronunciation

• IPA^(key): /ɡoʋǒriti/
• Hyphenation: go‧vo‧ri‧ti

Verb

govòriti impf (Cyrillic spelling гово̀рити)

1. (ambitransitive) to speak, talk, converse

   govòriti ènglēskī ― to speak English

   govòriti s nȅkīm ― to speak with somebody

   govòriti poláko ― to speak slowly

2. (ambitransitive) to tell, say

   gòvorī se ― people say, it is said

   Nȅ znāš štȍ gòvorīš. ― You don't know what you're saying.

Conjugation

Conjugation of govoriti

infinitive		govoriti
present verbal adverb		gòvorēći
past verbal adverb		govòrīvši
verbal noun		govòrēnje
		singular			plural
		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
present		gòvorīm	gòvorīš	gòvorī	gòvorīmo	gòvorīte	gòvorē
future	future I	govòrit ću1 govòriću	govòrit ćeš1 govòrićeš	govòrit će1 govòriće	govòrit ćemo1 govòrićemo	govòrit ćete1 govòrićete	govòrit ćē1 govòrićē
	future II	bȕdēm govòrio2	bȕdēš govòrio2	bȕdē govòrio2	bȕdēmo govòrili2	bȕdēte govòrili2	bȕdū govòrili2
past	perfect	govòrio sam2	govòrio si2	govòrio je2	govòrili smo2	govòrili ste2	govòrili su2
	pluperfect3	bȉo sam govòrio2	bȉo si govòrio2	bȉo je govòrio2	bíli smo govòrili2	bíli ste govòrili2	bíli su govòrili2
	aorist	govòrih	gȍvorī	gȍvorī	govòrismo	govòriste	govòriše
	imperfect	gòvorāh	gòvorāše	gòvorāše	gòvorāsmo	gòvorāste	gòvorāhu
conditional	conditional I	govòrio bih2	govòrio bi2	govòrio bi2	govòrili bismo2	govòrili biste2	govòrili bi2
	conditional II4	bȉo bih govòrio2	bȉo bi govòrio2	bȉo bi govòrio2	bíli bismo govòrili2	bíli biste govòrili2	bíli bi govòrili2
imperative		—	govòri	—	govòrimo	govòrite	—
active past participle		govòrio m / govòrila f / govòrilo n			govòrili m / govòrile f / govòrila n
passive past participle		gòvoren m / gòvorena f / gòvoreno n			gòvoreni m / gòvorene f / gòvorena n

¹   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
²   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
³   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (“to be”) is routinely dropped.
⁴   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (“to be”) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

• izgovòriti
• nadgovòriti
• nagovòriti
• odgovóriti
• prigovòriti
• progovòriti
• ugovòriti
• zagovòriti

Further reading

• “govoriti”, in Hrvatski jezični portal [Croatian language portal] (in Serbo-Croatian), 2006–2026

Slovene

Etymology

Inherited from Proto-Slavic *govoriti.

Pronunciation

• IPA^(key): /ɡɔʋɔrìːti/, /ɡɔʋɔríːti/

Verb

govorīti impf

1. to speak

   Moja sestra ne govori špansko, temveč govori portugalsko in katalonsko.

   My sister doesn't speak Spanish, but she speaks Portuguese and Catalan.

Conjugation

-iti -im (AP c)
infinitive	govorīti
1st singular	govorím
infinitive	govorīti			govórit, govorȋt, govorȉt
supine	govórit, govorȋt
verbal noun	govorjénje
	participle			converb
present	govorȅč			—
past	govorjȅn			—
l-participle	masculine		feminine		neuter
singular	govọ̑rił		govoríla		govorȋlo
dual	govorȋla		govorȋli		govorȋli
plural	govorȋli		govorȋle		govorȋla
	present			imperative
1st singular	govorím			—
2nd singular	govoríš			govóri
3rd singular	govorí			—
1st dual	govoríva			govorȋva
2nd dual	govoríta			govorȋta
3rd dual	govoríta			—
1st plural	govorímo			govorȋmo
2nd plural	govoríte			govorȋte
3rd plural	govoríjo			—

Derived terms

• dogovorīti
• izgovorīti
• nagovorīti
• odgovorīti
• ogovorīti
• pogovorīti
• pregovorīti
• razgovorīti
• zagovorīti

Further reading

• “govoriti”, in Slovarji Inštituta za slovenski jezik Frana Ramovša ZRC SAZU, portal Fran
• “govoriti”, in Termania, Amebis
• See also the general references