бити

See also: бꙑти

Bulgarian

Pronunciation

• IPA^(key): [ˈbiti]

Participle

би́ти • (bíti)

1. indefinite plural past passive participle of би́я (bíja)

Old Church Slavonic

бити бѫбьнъ

Alternative forms

• ⰱⰻⱅⰻ (biti) — Glagolitic

Etymology

Etymology tree

Proto-Indo-European *bʰeyh₂-

Proto-Balto-Slavic *bī́ˀtei

Proto-Slavic *bìti

Old Church Slavonic бити

From Proto-Slavic *biti, from Proto-Balto-Slavic *bī́ˀtei, from Proto-Indo-European *bʰeyh₂-.

Verb

бити • (biti) impf

1. (transitive) to beat
   • from Slavonic Josephus, книга 6, 460в:

     титъ же рече имъ врѣмѧ прошенїѧ миноуло. [...] и тако рекъ повелѣ мꙋчити и, и би ѧ.

     titŭ že reče imŭ vrěmę prošeniję minulo. [...] i tako rekŭ povelě mučiti i, i bi ę.

     (please add an English translation of this quotation)

2. (transitive) to hit

Conjugation

Conjugation of бити

infinitive	бити (biti)
supine	битъ (bitŭ)
	singular			dual			plural
	masculine	neuter	feminine	masculine	neuter	feminine	masculine	neuter	feminine
l-participle	билъ (bilŭ)	било (bilo)	била (bila)	била (bila)	билѣ (bilě)	билѣ (bilě)	били (bili)	била (bila)	билꙑ (bily)
	singular			dual			plural
	1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
	азъ	тꙑ	тъ	вѣ	ва	та	мꙑ	вꙑ	ти
present	биѭ (bijǫ)	биѥши (biješi)	биѥтъ (bijetŭ)	биѥвѣ (bijevě)	биѥта (bijeta)	биѥте, биѥта (bijete, bijeta)	биѥмъ (bijemŭ)	биѥте (bijete)	биѭтъ (bijǫtŭ)
imperfect	биꙗахъ (bijaaxŭ)	биꙗаше (bijaaše)	биꙗаше (bijaaše)	биꙗаховѣ (bijaaxově)	биꙗашета (bijaašeta)	биꙗашете, биꙗашета (bijaašete, bijaašeta)	биꙗахомъ (bijaaxomŭ)	биꙗашете (bijaašete)	биꙗахѫ (bijaaxǫ)
aorist	бихъ (bixŭ)	би (bi)	би (bi)	биховѣ (bixově)	биста (bista)	бисте, биста (biste, bista)	бихомъ (bixomŭ)	бисте (biste)	бишѧ (bišę)
perfect1	Use the l-participle of бити and the present tense of the auxiliary verb бꙑти e.g. first-person masculine singular → билъ ѥсмь
pluperfect1	Use the l-participle of бити and the imperfective aorist or imperfect tense of the auxiliary verb бꙑти e.g. first-person masculine singular → билъ бѣхъ or билъ бѣахъ
future perfect1	Use the l-participle of бити and the future tense of the auxiliary verb бꙑти e.g. first-person masculine singular → билъ бѫдѫ
conditional1	Use the l-participle of бити and the conditional mood2 or perfective aorist tense of the auxiliary verb бꙑти e.g. first-person masculine singular → билъ бимь or билъ бꙑхъ
imperative	—	бии (bii)	бии (bii)	биивѣ (biivě)	биита (biita)	—	биимъ (biimŭ)	биите (biite)	—

¹ Except first/second-person neuter singular/dual/plural.
² The dual forms are unattested.
See also Old Church Slavonic grammar § Verbs on WikipediaWikipedia .

Present active participle of бити

short forms
	singular			dual			plural
	masculine	neuter	feminine	masculine	neuter	feminine	masculine	neuter	feminine
nominative	биꙗ (bija)		биѭщи (bijǫšti)	биѭща (bijǫšta)	биѭщи (bijǫšti)		биѭще (bijǫšte)	биѭща (bijǫšta)	биѭщѧ (bijǫštę)
genitive	биѭща (bijǫšta)		биѭщѧ (bijǫštę)	биѭщоу (bijǫštu)			биѭщь (bijǫštĭ)
dative	биѭщоу (bijǫštu)		биѭщи (bijǫšti)	биѭщема (bijǫštema)		биѭщама (bijǫštama)	биѭщемъ (bijǫštemŭ)		биѭщамъ (bijǫštamŭ)
accusative	биѭщь (bijǫštĭ)	биѭще (bijǫšte)	биѭщѫ (bijǫštǫ)	биѭща (bijǫšta)	биѭщи (bijǫšti)		биѭщѧ (bijǫštę)	биѭща (bijǫšta)	биѭщѧ (bijǫštę)
instrumental	биѭщемь (bijǫštemĭ)		биѭщеѭ (bijǫštejǫ)	биѭщема (bijǫštema)		биѭщама (bijǫštama)	биѭщи (bijǫšti)		биѭщами (bijǫštami)
locative	биѭщи (bijǫšti)			биѭщоу (bijǫštu)			биѭщихъ (bijǫštixŭ)		биѭщахъ (bijǫštaxŭ)
long forms
nominative	биꙗи (bijai)	биѭщеѥ (bijǫšteje)	биѭщиꙗ (bijǫštija)	биѭщаꙗ (bijǫštaja)	биѭщии (bijǫštii)		биѭщеи, биѭщии (bijǫštei, bijǫštii)	биѭщаꙗ (bijǫštaja)	биѭщѧѩ (bijǫštęję)
genitive	биѭщаѥго (bijǫštajego)		биѭщѧѩ (bijǫštęję)	биѭщоую (bijǫštuju)			биѭщиихъ (bijǫštiixŭ)
dative	биѭщоуѥмоу (bijǫštujemu)		биѭщии (bijǫštii)	биѭщиима (bijǫštiima)			биѭщиимъ (bijǫštiimŭ)
accusative	биѭщии (bijǫštii)	биѭщеѥ (bijǫšteje)	биѭщѫѭ (bijǫštǫjǫ)	биѭщаꙗ (bijǫštaja)	биѭщии (bijǫštii)		биѭщѧѩ (bijǫštęję)	биѭщаꙗ (bijǫštaja)	биѭщѧѩ (bijǫštęję)
instrumental	биѭщиимь (bijǫštiimĭ)		биѭщѫѭ (bijǫštǫjǫ)	биѭщиима (bijǫštiima)			биѭщиими (bijǫštiimi)
locative	биѭщиимь (bijǫštiimĭ)		биѭщии (bijǫštii)	биѭщоую (bijǫštuju)			биѭщиихъ (bijǫštiixŭ)

Present passive participle of бити

short forms
	singular			dual			plural
	masculine	neuter	feminine	masculine	neuter	feminine	masculine	neuter	feminine
nominative	биѥмъ (bijemŭ)	биѥмо (bijemo)	биѥма (bijema)	биѥма (bijema)	биѥмѣ (bijemě)		биѥми (bijemi)	биѥма (bijema)	биѥмꙑ (bijemy)
genitive	биѥма (bijema)		биѥмꙑ (bijemy)	биѥмоу (bijemu)			биѥмъ (bijemŭ)
dative	биѥмоу (bijemu)		биѥмѣ (bijemě)	биѥмома (bijemoma)		биѥмама (bijemama)	биѥмомъ (bijemomŭ)		биѥмамъ (bijemamŭ)
accusative	биѥмъ (bijemŭ)	биѥмо (bijemo)	биѥмѫ (bijemǫ)	биѥма (bijema)	биѥмѣ (bijemě)		биѥмꙑ (bijemy)	биѥма (bijema)	биѥмꙑ (bijemy)
instrumental	биѥмомь (bijemomĭ)		биѥмоѭ (bijemojǫ)	биѥмома (bijemoma)		биѥмама (bijemama)	биѥмꙑ (bijemy)		биѥмами (bijemami)
locative	биѥмѣ (bijemě)			биѥмоу (bijemu)			биѥмѣхъ (bijeměxŭ)		биѥмахъ (bijemaxŭ)
long forms
nominative	биѥмꙑи (bijemyi)	биѥмоѥ (bijemoje)	биѥмаꙗ (bijemaja)	биѥмаꙗ (bijemaja)	биѥмѣи (bijeměi)		биѥмии (bijemii)	биѥмаꙗ (bijemaja)	биѥмꙑѩ (bijemyję)
genitive	биѥмaѥго (bijemajego)		биѥмꙑѩ (bijemyję)	биѥмоую (bijemuju)			биѥмꙑихъ (bijemyixŭ)
dative	биѥмоуѥмоу (bijemujemu)		биѥмѣи (bijeměi)	биѥмꙑима (bijemyima)			биѥмꙑимъ (bijemyimŭ)
accusative	биѥмꙑи (bijemyi)	биѥмоѥ (bijemoje)	биѥмѫѭ (bijemǫjǫ)	биѥмаꙗ (bijemaja)	биѥмѣи (bijeměi)		биѥмꙑѩ (bijemyję)	биѥмаꙗ (bijemaja)	биѥмꙑѩ (bijemyję)
instrumental	биѥмꙑимь (bijemyimĭ)		биѥмѫѭ (bijemǫjǫ)	биѥмꙑима (bijemyima)			биѥмꙑими (bijemyimi)
locative	биѥмѣѥмь (bijemějemĭ)		биѥмѣи (bijeměi)	биѥмоую (bijemuju)			биѥмꙑихъ (bijemyixŭ)

Past active participle of бити

short forms
	singular			dual			plural
	masculine	neuter	feminine	masculine	neuter	feminine	masculine	neuter	feminine
nominative	бив (biv)		бивши (bivši)	бивша (bivša)	бивши (bivši)		бивше (bivše)	бивша (bivša)	бившѧ (bivšę)
genitive	бивша (bivša)		бившѧ (bivšę)	бившоу (bivšu)			бившь (bivšĭ)
dative	бившоу (bivšu)		бивши (bivši)	бившема (bivšema)		бившама (bivšama)	бившемъ (bivšemŭ)		бившамъ (bivšamŭ)
accusative	бившь (bivšĭ)	бивше (bivše)	бившѫ (bivšǫ)	бивша (bivša)	бивши (bivši)		бившѧ (bivšę)	бивша (bivša)	бившѧ (bivšę)
instrumental	бившемь (bivšemĭ)		бившеѭ (bivšejǫ)	бившема (bivšema)		бившама (bivšama)	бивши (bivši)		бившами (bivšami)
locative	бивши (bivši)			бившоу (bivšu)			бившихъ (bivšixŭ)		бившахъ (bivšaxŭ)
long forms
nominative	бивъши (bivŭši)	бившеѥ (bivšeje)	бившиꙗ (bivšija)	бившаꙗ (bivšaja)	бившии (bivšii)		бившеи, бившии (bivšei, bivšii)	бившаꙗ (bivšaja)	бившѧѩ (bivšęję)
genitive	бившаѥго (bivšajego)		бившѧѩ (bivšęję)	бившоую (bivšuju)			бившиихъ (bivšiixŭ)
dative	бившоуѥмоу (bivšujemu)		бившии (bivšii)	бившиима (bivšiima)			бившиимъ (bivšiimŭ)
accusative	бившии (bivšii)	бившеѥ (bivšeje)	бившѫѭ (bivšǫjǫ)	бившаꙗ (bivšaja)	бившии (bivšii)		бившѧѩ (bivšęję)	бившаꙗ (bivšaja)	бившѧѩ (bivšęję)
instrumental	бившиимь (bivšiimĭ)		бившѫѭ (bivšǫjǫ)	бившиима (bivšiima)			бившиими (bivšiimi)
locative	бившиимь (bivšiimĭ)		бившии (bivšii)	бившоую (bivšuju)			бившиихъ (bivšiixŭ)

Past passive participle of бити

short forms
	singular			dual			plural
	masculine	neuter	feminine	masculine	neuter	feminine	masculine	neuter	feminine
nominative	биѥнъ (bijenŭ)	биѥно (bijeno)	биѥна (bijena)	биѥна (bijena)	биѥнѣ (bijeně)		биѥни (bijeni)	биѥна (bijena)	биѥнꙑ (bijeny)
genitive	биѥна (bijena)		биѥнꙑ (bijeny)	биѥноу (bijenu)			биѥнъ (bijenŭ)
dative	биѥноу (bijenu)		биѥнѣ (bijeně)	биѥнома (bijenoma)		биѥнама (bijenama)	биѥномъ (bijenomŭ)		биѥнамъ (bijenamŭ)
accusative	биѥнъ (bijenŭ)	биѥно (bijeno)	биѥнѫ (bijenǫ)	биѥна (bijena)	биѥнѣ (bijeně)		биѥнꙑ (bijeny)	биѥна (bijena)	биѥнꙑ (bijeny)
instrumental	биѥномь (bijenomĭ)		биѥноѭ (bijenojǫ)	биѥнома (bijenoma)		биѥнама (bijenama)	биѥнꙑ (bijeny)		биѥнами (bijenami)
locative	биѥнѣ (bijeně)			биѥноу (bijenu)			биѥнѣхъ (bijeněxŭ)		биѥнахъ (bijenaxŭ)
long forms
nominative	биѥнꙑи (bijenyi)	биѥноѥ (bijenoje)	биѥнаꙗ (bijenaja)	биѥнаꙗ (bijenaja)	биѥнѣи (bijeněi)		биѥнии (bijenii)	биѥнаꙗ (bijenaja)	биѥнꙑѩ (bijenyję)
genitive	биѥнaѥго (bijenajego)		биѥнꙑѩ (bijenyję)	биѥноую (bijenuju)			биѥнꙑихъ (bijenyixŭ)
dative	биѥноуѥмоу (bijenujemu)		биѥнѣи (bijeněi)	биѥнꙑима (bijenyima)			биѥнꙑимъ (bijenyimŭ)
accusative	биѥнꙑи (bijenyi)	биѥноѥ (bijenoje)	биѥнѫѭ (bijenǫjǫ)	биѥнаꙗ (bijenaja)	биѥнѣи (bijeněi)		биѥнꙑѩ (bijenyję)	биѥнаꙗ (bijenaja)	биѥнꙑѩ (bijenyję)
instrumental	биѥнꙑимь (bijenyimĭ)		биѥнѫѭ (bijenǫjǫ)	биѥнꙑима (bijenyima)			биѥнꙑими (bijenyimi)
locative	биѥнѣѥмь (bijenějemĭ)		биѥнѣи (bijeněi)	биѥноую (bijenuju)			биѥнꙑихъ (bijenyixŭ)

Derived terms

• възбити (vŭzbiti)
• избити (izbiti)
• обити (obiti)
• обитьѥ (obitĭje)
• побити (pobiti)
• прѣбити (prěbiti)
• разбити (razbiti)
• събити (sŭbiti)
• оубииство (ubiistvo)
• убиїца (ubiica)
• оубити (ubiti)
• убитьѥ (ubitĭje)

Related terms

• бивати (bivati)
• биение (bijenije)
• оубиение (ubijenije)
• оубиꙗти (ubijati)

Further reading

• “бити”, in GORAZD [Old Church Slavonic Digital Hub], http://gorazd.org, 2016—2026

Old East Slavic

Etymology

From Proto-Slavic *biti, from Proto-Balto-Slavic *bī́ˀtei, from Proto-Indo-European *bʰeyh₂-. Cognates include Old Church Slavonic бити (biti) and Old Polish bić.

Pronunciation

• IPA^(key): /ˈbiti/→/ˈbʲitʲi/→/ˈbʲitʲi/

• (ca. 9^th CE) IPA^(key): /ˈbiti/
• (ca. 11^th CE) IPA^(key): /ˈbʲitʲi/
• (ca. 13^th CE) IPA^(key): /ˈbʲitʲi/

• Hyphenation: би‧ти

Verb

бити (biti) impf

1. (transitive) to beat, hit

Conjugation

Conjugation of бити (type III verb)

		Singular	Dual	Plural
Present	1st	биѭ bijǫ	биевѣ bijevě	биемъ bijemŭ
	2nd	биеши biješi	биета bijeta	биете bijete
	3rd	биеть bijetĭ	биета bijeta	биѭть bijǫtĭ
Aorist	1st	бихъ bixŭ	биховѣ bixově	бихомъ bixomŭ
	2nd	би bi	биста bista	бисте biste
	3rd	би bi	биста bista	биша biša
Imperfect	1st	бихъ bixŭ	биховѣ bixově	бихомъ bixomŭ
	2nd	бише biše	биста bista	бисте biste
	3rd	бише biše	биста bista	бихѫ, бихѫть bixǫ, bixǫtĭ
Imperative		бии bii	биита biita	биите biite
Cohortative		— —	биивѣ biivě	биимъ biimŭ
Present Active Participle		Present Passive Participle	Past Active Participle	Past Passive Participle
биѧ biję		биемъ bijemŭ	бивъ bivŭ	битъ bitŭ
L-Participle		Infinitive	Supine
билъ bilŭ		бити biti	битъ bitŭ

Derived terms

• избити (izbiti)

Descendants

• Old Ruthenian: бити (biti)
  • Belarusian: біць (bicʹ)
  • Carpathian Rusyn: би́ти (býty)
  • Ukrainian: би́ти (býty)
• Russian: бить (bitʹ)

References

• Sreznevsky, Izmail I. (1893), “бити”, in Матеріалы для Словаря древне-русскаго языка по письменнымъ памятникамъ [Materials for the Dictionary of the Old East Slavic Language Based on Written Monuments]‎^[1] (in Russian), volume 1 (А – К), Saint Petersburg: Department of Russian Language and Literature of the Imperial Academy of Sciences, column 89

Serbo-Croatian

Etymology 1

Inherited from Proto-Slavic *byti, from Proto-Balto-Slavic *bū́ˀtei, from Proto-Indo-European *bʰuH-.

Pronunciation

• IPA^(key): /bîti/
• Hyphenation: би‧ти

Verb

би̏ти impf (Latin spelling bȉti)

1. (intransitive, copulative) to be

   небо је плаво ― the sky is blue

   • 1989, Ђорђе Балашевић, “Девојка Са Чардаш Ногама”, in Ђорђе Балашевић (lyrics), Три послератна друга‎^[2], performed by Ђорђе Балашевић, Нови Сад: Југотон:

     Рекох јој "Бежи, мани се,
     и тражи боље партије!
     Премала је моја тамбура
     да те од кише сакрије".

     I told her “Move on, let go of me,
     and look for a better catch
     My guitar is too small
     To hide you from the rain”.

2. (intransitive) to exist

   код нас није кише ― it is not raining where we are

3. (intransitive) to be, appear

   гд(ј)е је дима, ту је и ватре ― where there's smoke, there's fire

4. (intransitive, interrogatively) forming a question

   јеси ли ту? ― are you there?

5. (intransitive) to be worth

   пет јабука је два еура ― five apples cost two euros

6. (intransitive, impersonally, in the future tense) it will happen

   бит ће рата ― a war is coming

7. (intransitive) to be located

   банана је на столу ― a banana is on the table

8. (intransitive) to express time

   три су сата ― it is three o'clock

9. (intransitive) to express age

   тек јој је шеснаест година ― she is only sixteen

Conjugation

Conjugation of бити

infinitive		бити
present verbal adverb		бу̏дӯћи
past verbal adverb		би̑вши
verbal noun		—
		singular			plural
		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
present		јесам / сам / будем	јеси / си / будеш	јест(е) / је / буде	јесмо / смо / будемо	јесте / сте / будете	јесу / су / буду
future	future I	бит ћу1 бићу	бит ћеш1 бићеш	бит ће1 биће	бит ћемо1 бићемо	бит ћете1 бићете	бит ће̄1 бићē
	future II	бу̏де̄м био2	бу̏де̄ш био2	бу̏де̄ био2	бу̏де̄мо били2	бу̏де̄те били2	бу̏дӯ били2
past	perfect	био сам2	био си2	био је2	били смо2	били сте2	били су2
	pluperfect3	би̏о сам био2	би̏о си био2	би̏о је био2	би́ли смо били2	би́ли сте били2	би́ли су били2
	aorist	бих	би	би	бисмо	бисте	бише
	imperfect	бијах / бјех / бејах / бех	бијаше / бјеше / бејаше / беше	бијаше / бјеше / бејаше / беше	бијасмо / бјесмо / бејасмо / бесмо	бијасте / бјесте / бејасте / бесте	бијаху / бјеху / бејаху / беху
conditional	conditional I	био бих2	био би2	био би2	били бисмо2	били бисте2	били би2
	conditional II4	би̏о бих био2	би̏о би био2	би̏о би био2	би́ли бисмо били2	би́ли бисте били2	би́ли би били2
imperative		—	буди	—	будимо	будите	—
active past participle		био m / била f / било n			били m / биле f / била n

¹   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
²   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
³   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (“to be”) is routinely dropped.
⁴   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (“to be”) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

• бива
• бивати
• бивовати
• бивствен
• бивство
• бивствовати
• биство
• бит
• битак
• битан
• битност
• биће
• забат
• збивати се
• збиља
• збиљност
• збити се
• јесност
• јестан
• јество
• јестити
• првобитан
• првобитност
• пребивалац
• пребивалиште
• пребивати
• самобитан
• самобитност
• снебивати се
• снебити се

Further reading

• “бити”, in Hrvatski jezični portal [Croatian language portal] (in Serbo-Croatian), 2006–2026
• Đuro Daničić, editor (1880–1882), “bȉti”, in Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika‎^[3] (in Serbo-Croatian), volume 1, Zagreb: JAZU, page 342

Etymology 2

Inherited from Proto-Slavic *biti, from Proto-Balto-Slavic *bī́ˀtei, from Proto-Indo-European *bʰeyh₂-.

Pronunciation

• IPA^(key): /bîti/
• Hyphenation: би‧ти

Verb

би̏ти impf (Latin spelling bȉti)

1. (transitive) to beat, hit, strike

   Synonyms: ту̑ћи, у̀дарати

Conjugation

Conjugation of бити

infinitive		бити
present verbal adverb		би̏јӯћи
past verbal adverb		бивши
verbal noun		бѝје̄ње
		singular			plural
		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
present		бијем	бијеш	бије	бијемо	бијете	бију
future	future I	бит ћу1 бићу	бит ћеш1 бићеш	бит ће1 биће	бит ћемо1 бићемо	бит ћете1 бићете	бит ће̄1 бићē
	future II	бу̏де̄м био2	бу̏де̄ш био2	бу̏де̄ био2	бу̏де̄мо били2	бу̏де̄те били2	бу̏дӯ били2
past	perfect	био сам2	био си2	био је2	били смо2	били сте2	били су2
	pluperfect3	би̏о сам био2	би̏о си био2	би̏о је био2	би́ли смо били2	би́ли сте били2	би́ли су били2
	imperfect	бијах	бијаше	бијаше	бијасмо	бијасте	бијаху
conditional	conditional I	био бих2	био би2	био би2	били бисмо2	били бисте2	били би2
	conditional II4	би̏о бих био2	би̏о би био2	би̏о би био2	би́ли бисмо били2	би́ли бисте били2	би́ли би били2
imperative		—	биј	—	бијмо	бијте	—
active past participle		био m / била f / било n			били m / биле f / била n
passive past participle		бијен m / бијена f / бијено n			бијени m / бијене f / бијена n

¹   Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.
²   For masculine nouns; a feminine or neuter agent would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and auxiliary verb, respectively.
³   Often replaced by the past perfect in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (“to be”) is routinely dropped.
⁴   Often replaced by the conditional I in colloquial speech, i.e. the auxiliary verb biti (“to be”) is routinely dropped.
  *Note: The aorist and imperfect were not present in, or have nowadays fallen into disuse in, many dialects and therefore they are routinely replaced by the past perfect in both formal and colloquial speech.

Derived terms

• заби́јати
• забијач
• за̏бӣт
• за̏бӣтан
• за̀бити
• за̏бӣтно̄ст
• за̏бӣто̄ст
• зби́јати
• збѝја̄ч
• збѝјен
• збѝјено̄ст
• зби̏ти
• изби́јати
• избѝја̄ч
• ѝзбити
• ѝзбојак
• наби́јати
• набѝја̄ч
• набѝјача
• набѝјено̄ст
• на̀бити
• на́бо̄јњача
• оби́јати
• обѝја̄ч
• о̀бити
• одби́јати
• одбѝја̄ч
• одбијѐница
• одби́так
• о̀дбити
• о̏дбо̄јан
• о̀дбо̄јнӣк
• одбо́јно̄ст
• по̀бити
• подби́јати
• по̀дбити
• преби́јати
• прѐбити
• приби́јати
• прѝбити
• при́бој
• прије́бој
• проби́јати
• пробѝја̄ч
• про̀бити
• про́бој
• про́бо̄јан
• про̀бојац
• пробо́јно̄ст
• разби́јати
• разбѝја̄ч
• разбѝјено̄ст
• ра̀збити
• ра́збој
• ра́збојӣште
• ра́збо̄јнӣк
• ра́збо̄јнӣштво
• ра́збо̄јство
• саби́јати
• сабѝја̄ч
• са̀бити
• сподбијати
• спо̀дбити
• сузби́јати
• су̀збити
• уби́јати
• убѝја̄ч
• у̀билац
• у̏битачан
• у̏битачно̄ст
• у̀бити
• у́бој
• у̀бојит
• у̀бојито̄ст
• у̀бојица
• у̀бо̄јнӣ
• у̀бо̄јство
• у̀збити

Further reading

• “бити”, in Hrvatski jezični portal [Croatian language portal] (in Serbo-Croatian), 2006–2026
• Đuro Daničić, editor (1880–1882), “bȉti”, in Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika‎^[4] (in Serbo-Croatian), volume 1, Zagreb: JAZU, page 338

Ukrainian

Etymology

From Middle Ukrainian бити (byty), from Old East Slavic бити (biti), from Proto-Slavic *biti, from Proto-Balto-Slavic *bī́ˀtei, from Proto-Indo-European *bʰeyh₂-.

Pronunciation

• IPA^(key): [ˈbɪte]

• Audio:

  (file)

Verb

би́ти • (býty) impf (perfective поби́ти)

1. (transitive) to beat, to hit, to strike

Conjugation

Conjugation of би́ти, бить (class 11b, imperfective, transitive)

For declension of participles, see their entries. Adverbial participles are indeclinable.

imperfective aspect
infinitive	би́ти, бить býty, bytʹ
participles	present tense	past tense
active	—	—
passive	—	би́тий býtyj impersonal: би́то býto
adverbial	б'ючи́ bʺjučý	би́вши bývšy
	present tense	future tense
1st singular я	б'ю bʺju	бу́ду би́ти, бу́ду би́ть, би́тиму búdu býty, búdu býtʹ, býtymu
2nd singular ти	б'єш bʺješ	бу́деш би́ти, бу́деш би́ть, би́тимеш búdeš býty, búdeš býtʹ, býtymeš
3rd singular він / вона / воно	б'є bʺje	бу́де би́ти, бу́де би́ть, би́тиме búde býty, búde býtʹ, býtyme
1st plural ми	б'єм, б'ємо́ bʺjem, bʺjemó	бу́демо би́ти, бу́демо би́ть, би́тимемо, би́тимем búdemo býty, búdemo býtʹ, býtymemo, býtymem
2nd plural ви	б'єте́ bʺjeté	бу́дете би́ти, бу́дете би́ть, би́тимете búdete býty, búdete býtʹ, býtymete
3rd plural вони	б'ють bʺjutʹ	бу́дуть би́ти, бу́дуть би́ть, би́тимуть búdutʹ býty, búdutʹ býtʹ, býtymutʹ
imperative	singular	plural
first-person	—	би́ймо býjmo
second-person	бий byj	би́йте býjte
past tense	singular	plural ми / ви / вони
masculine я / ти / він	бив byv	би́ли býly
feminine я / ти / вона	би́ла býla
neuter воно	би́ло býlo

Derived terms

verbs

• би́тися impf (býtysja), поби́тися pf (pobýtysja)
• вбива́ти impf (vbyváty), вби́ти pf (vbýty)
• вибива́ти impf (vybyváty), ви́бити pf (výbyty)
• відбива́ти impf (vidbyváty), відби́ти pf (vidbýty)
• забива́ти impf (zabyváty), заби́ти pf (zabýty)
• збива́ти impf (zbyváty), зби́ти pf (zbýty)
• перебива́ти impf (perebyváty), переби́ти pf (perebýty)
• прибива́ти impf (prybyváty), приби́ти pf (prybýty)
• пробива́ти impf (probyváty), проби́ти pf (probýty)
• розбива́ти impf (rozbyváty), розби́ти pf (rozbýty)
• убива́ти impf (ubyváty), уби́ти pf (ubýty)

References

• Bilodid, I. K., editor (1970–1980), “бити”, in Словник української мови: в 11 т. [Dictionary of the Ukrainian Language: in 11 vols] (in Ukrainian), Kyiv: Naukova Dumka
• “бити”, in Горох – Словозміна [Horox – Slovozmina, Horokh – Inflection]‎^[5]
• “бити”, in Словник.ua [Slovnyk.ua, Slovnyk.ua]‎^[6]